Заборављен лежи Димитрије, отац наш

 СРЕТЕЊЕ – СВУДА ОСИМ У СМЕДЕРЕВУ

Ни ове године нико се, од свих гласноговорника у част „модерне српске државе“ није сетио човека који је направио Устав који толико хвале и чије доношење из 1835. славимо као Дан уставности…

Ко зна колико је стотина пута име Димитрија Давидовића прошле недеље било поменуто у свим могућим српским медијима. По већ установљеном шаблону, уз основне информације да се Дан државности прославља и као Дан уставности јер је 1835. усвојен први српски Устав који је написао Давидовић. И ту, бар када је о њему реч, све стаје. Некако, никако да се устали и онај други шаблон па да се и њега сете уважене државне делегације које уз највеће почасти тога дана организују различите скупове. Има томе сада већ седам година, како поново славимо и свуда ће се на Сретење срести разни министри, секретари, председници, саветници, ама баш свуда осим тамо где је тај Димитрије кога су им пуна уста – у Смедереву.
Шта тек рећи за локалне прилике… Данас свака мало већа варош у Србији некако прослави Сретење. Окупљају се крај споменика устаницима, вођама, ко их нема у локалној прошлости прави изложбе о другима, ако ништа друго, макар се неко предавање лако да осмислити. Тек да није без ичега.
У Смедереву, дому прве српске владе, Правитељствујушчег совјета србског, у том истом Смедереву Ђуше Вулићевића који је додуше Азањац, али га одавно својатамо јер 1805. овде изгуби живот у борби са Турцима, у Смедереву Анте Протића, око кога никако да се сложимо да ли је био добар или лош, у Смедереву где је Карађорђе често бивао – ништа, ни на ово Сретење. Ако је којим чудом, проблем што су неке од поменутих личности остале упамћене као „двојаке“ па нисмо баш сигурни треба ли их славити, остаје оно што у Србији нико нема, а што је чисто, да чистије бити не може – Димитрије Давидовић. Тачније, остало је оно што је од њега остало. Испод камена на Старом смедеревском гробљу. Изгледа да нама ништа не значи ни то што у сенима најстарије цркве у овом граду, почива ТВОРАЦ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА. И то не било каквог, већ толико испред свог времена да није ни могао да потраје.
И онда са националних медија слушамо како се Милош огрешио о човека чији су назори били много далековидији, да су реаговале стране силе и да је Димитрије, само зато што је био аутор документа који им се није свидео, испао колатерлана штета… Али, нико не каже да се и ми, раме уз раме са Обреновићем, огрешимо о истог Димитрија коме ни на гроб 15. фебруара не дођемо. Кад већ не идемо, а од тога по свој прилици тек нема ништа, 6. априла, на дан његове смрти.
Није он, у Смедерево дошао зато што је после свега у животу, баш то желео. Након Беча, Цариграда и Београда, сигурно. Била је то нека врста изгнанства. И те последње године живота проведене баш у овде биле су му можда и најтеже. Био је изневерен, лишен свега, згажен, искоришћен и потом одбачен. Уместо признања и почасти, добио је понижење. И живот окончан у сиромаштву.
Димитрије Давидовић, „Сав Србин“ како пише на плочи која га покрива на смедеревском гробљу, био је, у много чему, међу припадницима свог национа – први. Био је такође и кнежев секретар, државник, дипломата, попечитељ(министар) иностраних дела, политичар који је у Цариграду преговарао о новим границама, а по образовању лекар. Димитрије је још као студент медицине у Бечу, са имењаком Фрушићем покренуо „Новине сербске из царствујушчег града Вијене“, прве дневне српске новине. Две деценије касније је Новине србске штампао је у Крагујевцу, а потом и Београду и то су биле прве новине у Кнежевини Србији.
Несрећа можда јесте у томе што је од свега, на крају проглашен једино „оцем новинарства“, а то је у овој средини јалова работа. И неретко се, оно што новинарство, што случајно, а што с намером, изроди и глорификује, сутрадан окрене баш против творца.
Димитрије у Смедереву лежи већ 179 година. Од 1888, а поводом пола века од његове смрти, нико, на том гробу више ништа није урадио. Осим оних који су пар пута ломили портрет у порцелану. Неке људе заиста не заслужујемо.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *