Све више и књига и читалаца

ОБЕЛЕЖЕН ДАН НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО:

Свечаном академијом и традиционалном доделом захвалница и признања, Народна библиотека у Смедереву обележила 171. годину од оснивања читалаштва у нашем граду.

На седам одељења која располажу са око 300 000 јединица грађе, у 2016. уписало се чак 8697 Смедереваца. Расте број читалаца, али и наслова које им библиотекари могу понудити. Само током прошле године, набавили смо 6386 књига. Имамо десет огранака у селима и то нас чини једином установом културе која има толико организационих јединица на селу, у које се, 2016, уписало 1600 корисника. Уз то је настављена традиција одржавања промоција, трибина, акција и манифестација. У прошлој години реализовали смо 138 културно образовних програма. Посебну пажњу посвећујемо деци, као садашњој и будућој читалачкој публици, а право на бесплатан упис имају малишани предшколског узраста и прваци. У акцији „Читалачка значка“ наша деца су написала 1200 читалачких дневника, док је „Стиховизија“ окупила око 100 младих из Подунавског округа – подсећа Марина Лазовић, директор библиотеке. У име оснивача, честитке за 171. годишњицу од оснивања смедересвког читалишта, упутила је Светлана Михаиловић, чланица Градског већа:
Давне, 1846. године, књига је са београдског читалишта стигла у наш град. Имала је мисију да обавештава, образује и оплемењује људе. Све то не би било могуће без великог рада, труда и пре свега образованости што је касније наставио да негује и колектив Народне библиотеке, најстарије сутанове културе у нашем граду. Локална самоуправа прати и помаже рад на њеном путу да буде међу најбољим библиотекама Србије што је данас и потврдио управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић. Наиме, свечаној академији је претходила Скупштина Заједнице матичних библиотека Србије која је окупила представнике 27 библиотека.
За ову прилику на Дечијем одељењу је постављена изложба „Сада више немате разлога да не знате шта да читате“, док би они, нешто старији, свакако требало да искористе шансу и погледају поставку „Стара и ретка и завичајна периодика библиотеке у Смедереву од 1828. до 2017.“ аутора Мирјане Радовановић и Драгане Лазић. Изложба обједињује најзначајније примерке публикација из фондова Завичајног одељења и старе и ретке периодике. Почетни сегмент чине најдрагоценији стари и ретки часописи, листови и годишњаци које поседује библиотека, а штампани су до 1867. Према Закону о културним добрима, издања настала до тог времена сматрају се старим и ретким. Реч је о изузетно вредној грађи, културном добру Србије, које се веома ретко износи, чува се у посебним ормарима под посебном темпретауром и ретко излажемо јавности – наглашава директор Марина Лазовић. Изложен је годишњак „Ружица“ из 1828, „Новине србске“ из 1842, „Српски летпис“ (касније Летопис матице Српске) из 1829, „Јавор“ Јове Јовановића Змаја из 1862, „Вила“ из 1865. коју је уређивао Стојан Новаковић, „Сербски народни лист“ из 1843, Теодора Павловића, Гласник српског ученог друштва, годињшаци „Голубица“, „Лептир“… У другом сегменту су публикације објављиване у Смедереву и околини. Поред најстаријег сачуваног смедеревскг листа „Фењер“ из 1876, ту је периодика из међуратног периода, „Смедеревски журнал“ (1921), „Књижевни круг“, најзначајнији недељник „Глас Подунавља“ покренут 1928, „Службени лист“ и још много тога из периода након Другог светског рата све до новина које данас излазе.
Како библиотека често прима поклоне, традиција је да се на свој дан, дародавцима симболично захвали. По више од стотину књига, даровали су јој Филолошки факултет у Београду, „Евро бук“ штампарија „Њу прес“, а међу донацијама појединаца, истичу се дарови Наталије Карић, Гордане Витић и Мирјане Ђурђевић која је тако испунила жељу свог покојног супруга. Такође, Бојка Вулетић, која је као некадашњи библиотекар допринела стварању реномеа ове установе, одлучила је да дуго прикупљану, завичајну грађу, уступи библиотеци. Бојка је била самостални књижничар, добитник најзначајније награде у библиотекарству „Милорад Панић Суреп“, али се осим тога, предано бавила истраживањем локалног наслеђа што је резултирало „Лексиконом смедеревских аутора“ из 2007. У знак захвалности, овом приликом јој је уручена Монографија посвећена 170. годишњици смедеревског читалишта.
За сарадњу са библотеком, у реализацији култунро едукативних програма, награђена су деца из група „Маза“ и „Шврћа“, објекта Хајди. Као најактивнији читаоци позајмног, награђене су Петровић Ружица и Јовановић Јасмина, док је одељење стране књиге наградило Бошковић Снежану. Највише литературе са Научног су користили Илић Душан и Ђорђевић Марија, док су на Дечијем, најактивније биле Стојиљковић Ана и Велебит Јања. У сеоским огранцима, најчешће су по нове књиге долазиле Сараорчанка Хладић Марија, Јовичић Катарина из Скобаља, Јаковљевић Илић Снежана из Раље, Ђорђевић Биљана из Врбовца, Ђорђевић Теодора из Лугавчине, Михајловчанка Сандрић Ивана, Јовановић Емилија из Колара и Јовановић Дениза из Радинца.