Особе са инвалидитетом нису немоћне и пасивне

ЦЕНТАР ЗА САМОСТАЛНИ ЖИВОТ ОСИ АНКЕТИРАО СУГРАЂАНЕ:

Центар за самостални живот особа са инвалидитетом поводом  европског Дана самосталног живота организовао је уличну акцију анкетирања суграђана. 

Жеља је била да сазнамо колико су наши суграђани упознати са проблематиком особа са инвалидитетом и колико су сензибилисани, шта знају о основним појмовима, шта мисле о томе колико смо самостални и можемо ли да будемо корисни чланови друштва – казала је Јелена Стојановић, потпредседник Центра за самостални живот Смедерево.
Да би дошли до тих одговора, осмисли су мало истраживање кроз упитнике које су током поменуте уличне акције дали суграђанима. Прво питање је било које термине најчешће користе грађани када говоре о ОСИ. Међу више понуђених одговора, само један је тачан – термин особа са инвалидитетом, а заокружило га је свега 18 од 55 испитаника, што је 27%. Друго питање се односило на то ко су по мишљењу испитаних особе са инвалидитетом. Прави одговор (особе које имају неку врсту оштећења али се суочавају са препрекама које им друштво намеће и нису у могућности да равноправну учествују у свему), дало је 19 анкетираних.
То значи да углавном доживљавају ОСИ као немоћне, пасивне, оне који зависе од помоћи других, што негде потиче из призме медицинског модела који ми желимо да елиминишемо. На треће питање шта је самосталан живот, (да сам доносиш одлуке) само је 13 одговорило тачно. У четвртом питању је била поента читавог истраживања – да ли одрасла особа са инвалидитетом која има очуване интелектуалне капацитете може да живи самостално? Ту је изненађујући податак, потврдно, је одговорио чак 31 испитаник, 56%. То је пак показатељ да већина ипак не доживљава особе са инвалидитетом као пасивне примаоце социјалне помоћи. Анкета нам је доказала и да са грађанством треба да се ради, да овакве акције имају ефекта, то је једина прилика да се грађани упознају и друже са ОСИ. На нас је најјачи утисак, јер смо се бојали да грађани неће желети да учествују, оставило то што, чим смо поставили штандове, сви су почели да прилазе – каже Ивана Гвозденовић, члан Управног одбора Центра за самостални живот особа са инвалидитетом и стручни сарадник.
О персоналној асистенцији са аспекта корисника услуге потом је говорила Јелена Стојановић објашњавајући да у Смедереву, тренутно, деветоро људи посредством те помоћи, може да у потпуности буде самостално и остварује свакодневне активности.
Услуга се реализује захваљујући подршци града и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Намењена је пунолетним и радно активним особама којима су очуване интелектуалне способни, запослене су, ангажоване у организацијама особа са инвалидитетом, и које су на било који начин доста активне. О томе колико нама, па и мени значи ова услуга, шта да вам кажем, ја сам неко ко је запослен, ко је много активан. Имала сам ситуацију да немам асистента и на срећу да знам како је то када га имаш, то не може да се упореди. Најгоре је кад останеш без нечега што си имао, у овом случају када услуге нема из финансијских или неких других разлога, максимално осетиш тада колико су ускраћен за неке основне ствари. Иначе Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Србије и Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Смедерево још од 2003. је почео да пружа услугу персоналне асистенције, најпре је то ишло кроз пилот пројекат, касније кроз пројектне активности и сада је тако, а ми се боримо да та услуга, као и остале, обзиром да су предвиђене Законом о социјалној заштити, уђу у редован систем финансирања од наше државе. Ово јесте помак, али се иде на то да постане редовна активност која ће се стално финансирати јер је потребна. Овога пута, услуга траје три месеца с тим што има најаве да ће од јуна бити настављена – каже Стојановићева додајући да је Центар у Смедереву у мају поднео захтев за лиценцу за пружање ових услуга јер испуњава све услове и да ускоро очекују потврдан одговор.