Недоумице дуалног образовања

Закона о дуалном образовању (још увек) је у јавној расправи, а опречна мишљења јавности ову тему доводе до усијања. Чини се, очекивања су превелика и од добрих и од лоших страна које ће нам донети законски оквир.
Наравно, све би лакше било да смо као Немачка, јер се они који подржавају овај предлог позивају на немачку позитивну праксу – али нисмо! Далеко смо ми од Немачке. Само јаке привреде које имају дефицит стручне радне снаге могу пристојно да финансирају овакво школовање радника.
Одувек смо на овим нашим просторима имали проблем раскорака између профила који образују наше школе и потреба послодаваца. Транзиција и лоша приватизација обесмислиле су појам стручног радника. Ту тужну причу српског радног сектора докрајчило је партијско запошљавање и страначки кадрови. Последњи шамар стигао је од лако стечених факултетских диплома. Па само у Смедереву на више адреса функционишу „факултети“, а број правника (који имају префикс „за нешто“) увећава се свакодневно геометријском прогресијом.
Ако је ово пресек смедеревског стања, како ту имплементирати дуално образовање? Да кренем од очекивања: због експанзије Железаре на једној страни и доласка производних фирми у Слободну зону, у јавности је створен утисак да ће нам уписна политика у наредној школској години бити у знаку дуалног образовања. Велика очекивања свела су се на два одељења – модни кројач у Текстилно-технолошкој и пољопривредној школи „Деспот Ђурађ“ и оператер за обраду метала у Техничкој школи.
У изјавама за Наше новине, већница задужена за образовање тврди да немамо разлога да будемо незадовољни. По обичају, кренуло смо у причу о „дуалном образовању“, а нисмо спремили наставне планове и програме. Два добијена одељења требало би да покрију потребе Метеха и Кајзена. Железара, као најјачи послодавац, ове године очигледно неће ући у ову „реформу“ обуке будућих кадрова. Тек ћемо видети какво ће бити интересовање будућих средњошколаца за ова два занимања.
Сигуран посао у и уговор који ће родитељи потписати са будућим послодавцима, а садашњим фирмама у којима ће обављати пракса, заинтересоваће многе који не намеравају да студирају. И да се вратим на „немачка искуства“ са почетка текста: дуално образовање одлично функционише, ђацима је добро плаћена пракса, и када заврше школовање чека их посао са пристојном платом.
Како ће то функционисати у нашим условима? Укључујући се у расправу о Нацрту закона, бурно су реаговали синдикати уз тврдње да се отвара простор за злоупотребу деце и израбљивање. Деца би, по њима, радила и до 35 сати недељно за половину минималца. Министарство просвете на другој страни, тврди, да велики број часова праксе после трогодишњег школовања даје „готовог“ радника који се без проблема укључује у рад фирме у којој је стицао радно искуство.
Страх да ће послодавци добити јефтину радну снагу у земљи у којој је рад и онако обезвређен, уноси нову недоумицу у то шта ће нам донети овакав вид образовања. Његови заговорници тврде да је „то лоше тумачење закона“. С обзиром да су смедеревска очекивања била усмерена ка Железари, посебан проблем ће бити безбедност и здравље на раду. Али, о томе, кад та прича дође на ред.
С обзиром на све те дилеме, можда и „само“ два одељења за прву годину дуалног образовања буду и наша предност.
Мислите о томе.