Ако кваримо језик, кваримо културу, а ако кваримо културу кваримо и себе

УРУЧЕНА И 20. НАГРАДА „БРАНИСЛАВ МАНЕ ШАКИЋ“

Народна библиотека Смедерево била је домаћин свечаности уручења 20. награде “Бранислав Мане Шакић” и Специјалног признања.

Овогодишњи добитници су Слободанка Вујанић, спикер/водитељ Радио Републике Српске, која је награђена за целокупни радни допринос очувању српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања и Арно Гујон, оснивач француске хуманитарне организације “Солидарност за Косово”, за свеукупни хуманитарни рад и изузетно владање српским језиком.
“Народна библиотека Смедерево је најстарија културна установа у Смедереву. И као таква може да препозна који пројекат у култури је вредан пажње и публицитета. Награда „Бранислав Мане Шакић“ је сигурно један од њих. Јако нам је драго што смо домаћини овим дивним људима – казала је Марина Лазовић, директор библиотеке уручивши потом поклон добитницима у виду издања библиотеке.
Ове године, акценат Фонда стављен је на Републику Српску и у први план је избила Радио-телевизија Републике Српске која може да се похвали бројним квалитетним гласовима спикера, водитеља и новинара. Стручни жири је издвојио глас Слободанке Вујанић као најбољег кандидата. Није постојала дилема у избору овогодишњег лауреата па је стручни жири у саставу Марија Славковић, Даница Лекић, Жарко Обрачевић, Снежана Живковић, Десанка Милосављевић, Драган Павловић, Јадранка Нићин и Марина Рајевић Савић, председник овог оцењивачког тела, донело одлуку да награда оде у руке Слободанки Вујанић. “Први пут сам у Смедереву и посрећило ми се да дођем лепим поводом, а то је уручење награде из Фонда „Бранислав Мане Шакић“. Има више разлога због чега је ова награда значајна. Самим тим што Фонд има за циљ награђивање кандидата за очување српског језика и неговање културе лепо изговорене речи. Он носи име човека који је оставио печат када је у питању посао новинара, спикера и водитеља у електорнским медијима. Ово је дивна прилика да се сетимо његовог рада. Ова награда је такође престижна и мени драга зато што је припала многим професионалцима до сада. Захвалила бих се госпођи Јадранки Нићин која се одважила да покрене и оснује овај Фонд, а то је потреба да се подрже људи који раде у електорнским медијима. Морамо се борити против туђица које полако али сигурно освајају наш језик. Управо кроз ту борбу сачуваћемо наш језик али и нас саме” – каже Слободанка Вујанић.
Ово признање које постоји од 1998. године, носи печат сећања и дужног поштовања према Браниславу Манету Шакићу, човеку-заљубљенику у чистоту српског језика и лепоту изговорене речи. Имајући поменуто у виду, на иницијативу супруге Јадранке Нићин, новинара, формирани су Фонд и одличје које носи Шакићево име. Признање су, до сада, између осталих добили Даница Лекић, Драга Јонаш, Александар Гајшек, Мића Орловић, Марина Рајевић Савић… Ове године, уз ту, јубиларну награду, додељено је и једно специјално издање. Изузетна посвећеност хуманитарном раду везаном за Србе на Космету, као и знање српског језика, у Смедерево је довело Арно Гујона. О оснивачу хуманитарне организације “Солидарност за Косово” написани су многобројни текстови у медијима, снимљене бројне емисије и готово да нема човека у Србији који није чуо за њега и сва његова добра дела према нашем народу.
Хвала на дивном дочеку. Осећам огроман притисак да случајно не погрешим падеж или глагол, али верујем да бисте ми опростили када би се то десило. Ово признање је за мене изузетно важно и доживљавам га као круну свог целокупног рада и труда у учењу српског језика” казао је Арно Гујон, објашњавајући да је учење спрског језика у његовом случају почело сасвим случајно. “Није било лако. Почео сам да учим српски пре десет година, 2007. након свог трећег одласка на Косово и Метохију. Тамо сам упознао једног младића који се зове Паја. Паја живи у једној енклави, у једном забаченом селу од 200, 300 становника, далеко од свега. Када смо стигли у прву енклаву видео сам једног младића који ми се приближавао. Кад је стигао до мене рекао ми је: “Ћао друже, шта има?” али на француском језику. То ми је било невероватно, што младић који живи у једној енклави зна француски језик. То је био Паја. Да будем искрен Паја није склон стандардном, књижевном француском језику јер га је научио од француских војника КФОР-а који су чували његово село. То је оставило дубок утисак на мене и тада сам помислио, ако је он успео у свом српском селу да научи француски, зашто ја у свом француском селу не бих научио српски. Донео сам тешку одлуку да научим српски језик. Купио сам једну књигу за учење српског језика од 116 лекција. Оно што ми је на почетку било занимљиво је да нисам успео да разазнам ни реч која би ми била позната. Када сам читао лекције питао сам се како је могуће изговарати речи без самогласника. Прст, Трст, крст, смрт и многе друге. Мислим да је српски можда и једини језик на свету у којем можете изговарати речи без самогласника. Почетак је био много тежак, али ипак нисам клонуо духом. Сваког дана сам посвећивао учењу по пола сата свог времена. После једнине и множине дошли су на ред падежи. То ме је ужасавало. Не само зато што их у француском нема, већ зато што их у српском има много, чак седам. Када сам се преселио у Србију почео сам да развијам свој слух за српски језик и увидео да српски није исти у свим крајевима Србије. Није исти у Београду, Суботици, Нишу, Смедереву. Другим речима, почео сам да чујем акцентовање речи. Увидео сам да ја, као Француз, уопште не акцентујем речи. За разлику од падежа, који некад и Срби сами бркају, акцентовање је нешто што се усваја у детињству. Сада могу да кажем да сам савладао српски језик иако има још простора за напредак. Научио сам га и савладао тако што сам га заволео и читао. Мислим да је изузетно важно да негујемо српски језик и да свако ко говори српски језик има одговорност према њему. Неговати језик је важно зато што језик заузима средишње место једне културе. Ако кваримо језик, кваримо кулутуру, а ако кваримо културу кваримо и себе. Велика ми је част што сам данас добио признање једног фонда који се бави чувањем и неговањем српског језика. Хвала још једном свима – поручио је Гијон у Смедереву.