Пензионерско пунолетство функције

Војислав Павловић је актуелни председник Градске организације пензионера.
Ова констатација сигурно не завређује значајнији новинарски ангажман да не постоји и наставак: Војислав Павловић је актуелни председник већ осамнаест година.
По дужни „председниковања“, горе поменути је, нема сумње, апсолутни смедеревски рекордер. И то не би било чудно, да Павловић суверено не влада својим троном упркос свим незадовољствима која постоје у организацији на чијем је челу. „Побуна“ незадовољних кренула је прво из МО „Доњи град“, а сада се талас шири и на друге делове грда.
Основна замерка која стиже од пензионера Доњег града односи се на важећи Статут Градске организације који има, благо речено, тотално супротстављене чланове. Рецимо, по поменутом Статуту, Извршни одбор чине председници месних организација. Ово гломазно тело у Смедереву има 34 члана, а Извршни одбор исте организације на републичком нивоу има само 17 чланова! И да пређемо преко ове „гломазности“, али следећи став Статута (члан 44) је прави „бисер“: „председници месних организација имају право да присуствују седницама и да учествују у расправи, али без права одлучивања“ ?! У преводу: чланови ИО учествују, расправљају, а одлуке доноси неко други.
Па ко онда одлучује?!
Господин Војислав Павловић на ово питање које сам му поставила телефоном, није имао одговор. Тачније, имао је! Све време је тврдио да то не пише у Статуту и да чланови ИО одлучује о свему. Наравно, тврдио је да никаквих замерки на њихов, (тј. његов) рад нема.
На другој страни, незадовољни имају шта да кажу. У „непослушном“ одбору оптужују свог председника за самовлашће. Тврде да је све „скоцкао“ само да би остао у фотељи председника пензионера. Основна алатка којом дугогодишњи председник влада, по њима, је статут. Е управо тај статут је врхунац домишљатости које се ни Макијавели не би постидео. Мир се „купује“ ситним привилегијама. Како каже наш извор, иначе члан Извршног одбора, „председник их је убедио да су донели одлуку по којој право на бесповратну новчану помоћ имају само председник ГО, председници МО и њихове супруге“. За све ове године памте само један изузетак и то у случају тешко оболеле чланице. Осим бесповратне помоћи и новчаних позајмица, посебан вид привилегије за ову исту групу људи (председник ГО, председници МО и њихове супруге) обезбеђене су и бесплатне екскурзије. Са оваквим механизмом и „мрежицом ситних привилегија“ како то описује наш извор, актуелног председника је немогуће сменити.
У допису који је још 2014. потписао МО пензионера Папазовца, пише да „су дошли до закључка да није све рађено транспарентно“ и да „једна мања група ради самоиницијативно непоштујући закон“ . Одговора, погађате, није било.
Наш извор тврди да је немогуће пратити проток новца, да сумњају у регуларност Посмртног фонда, као и у начин располагања приходима од закупа пословног простора.
И на крају прича о „аутономији“ председника није нова. За неистомишљенике није било места у организацији. Избацивани су по кратком поступку. Да није тужно, било би за неверицу – било је ту и физичког обрачуна са епилогом на хирургији. Погађате ко је био главни актер.
Али, о свему овоме у наредним бројевима Наших новина.
Мислите о томе.