Остаци светитеља манастира Тумане и у смедеревском крају

ЛИТИЈА СА МОШТИМА ОБИЛАЗИ ЕПАРХИЈУ

Манастир Тумане код Голупца, део епархије браничевске, чува мошти два светитеља којима верници из читаве земље непрестано одлазе на поклоњење. Уз благослов епископа пожаревачко – браничевског др Игнатија, мошти Светог Јакова и Зосима Туманског током јула и августа биће пред верницима у местима широм епархије.

Литија је већ кренула 14. јула, а када је о смедеревском крају реч, требало би да се на кратко заустави најпре у Коларима, 31. јула, где ће од 19 часова моћи да им се поклоне верници.
У Михајловцу ће мошти бити 2. августа и то од 8 сати када почиње Света литургија, док ће у Сараорце литија доћи 12. августа, од 19 сати. Прилог који током двомесечне литије буде сакупљен, биће искоришћен за завршетак радова на манастирском конаку.
Иначе, Српска православна црква је на недавном Сабору, међу пет нових празника, успоставила и светковање Преподобног Јакова Новог Туманског који ће се убудуће, у свим храмовима и међу вереницима, по новом календару прослављати 21. августа.
Преподобни Јаков, рођен као Радоје Арсовић 1894. у селу Кушићи надомак Ивањице је после основне школе, жељан доброг образовања, отишао у Француску, где је завршио студије и стекао два доктората. Један из области филозофије на Сорбони, а други из права у Момпељеу. Радио је као службеник у дипломатији краљевине Југославије у Француској.
Одмарајући 30-их година XX века, нашао се у Врњачкој бањи приликом одржавања сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Св. Владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног обичног човека, сељака. Одлучио је да напусти световни живот и владику замолио да постане искушеник. Прошао је сва монашка послушања и искушења и постао ватрени проповедник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жестоког батинања у Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
Прича о Пребодобном Зосиму Туманском почиње легендама које га вежу за Милоша Обилића који га је, како се приповеда, као искушеника случајно смртно ранио и из покајања подигао манастир Туман. Међу верницима, Зосим Тумански нарочито слови за исцелитеља па се и крај његових моштију, о посебним светковинама пресвлачења, сваке године сабира мноштво људи крај манастира.
Свети Зосим је како се претпоставља, са многобројним монасима Синаитима, дошао половином 14. века у Србију, тражећи тихо место за подвиг и молитву, заштићен покровитељством монахољубивог кнеза Лазара. Строго се подвизавао у испосници – пећини каменици све до смрти која се, нетакнута и непромењена свих ових векова, налази на око километар од манастира.