Одржана ревија филмова

НАЈКВАЛИТЕТНИЈИ БИОСКОП ДО САДА:

Ревија је пружила могућност да се погледају актуелни наслови у условима који су далеко премашили све постојеће када говоримо о биоскопу у Смедереву. Штета што ту шансу није искористило више Смедереваца.

Ако је ревија заиста генерална проба за Смедерево филм фестивал, онда се може рећи само једно: Било је одлично али – „празно“. Заказали су једино Смедеревци… Узалуд добра идеја и врхунска техника уколико то што се приказује нема ко да види.
Објашњење је тешко пружити. Мало је могуће да наши суграђани нису били обавештени. Међународни рукометни турнир који се одвијао исте вечери сигурно јесте „откинуо“ део гледалишта али свакако није узео све. Цена је била приступачна, а сама концепција – приказивање филмова међу бедемима Малог града и више него примамљива. Шта се тачно догодило тешко да ћемо сазнати. Такође, надајмо се да ово неуспело „испипавање пулса“ неће обесхрабрити организаторе који су најавили покретање филмског фестивала у Смедереву. Но, пођимо редом.
Ревија је почела приказивањем ремастеризоване верзије чувеног филма „Голгота Србије“ („За част отаџбине“ или „Пожар на Балкану“). Већина зна о чему се ради, али нову, дигитализовану варијанту, на великом платну, са савременим аудио перформансама, тешко да ће скоро поново добити прилику да погледају. Подсећамо, овај филм је утврђен за културно добро и налази се на листи филмске грађе од изузетног значаја. Урађен је у режији Станислава Кракова који је био српски официр, новинар, књижевник и филмски редитељ. Учесник Балканских ратова и Првог ​светског рата, рањаван је 17 пута и више пута одликован. Прешао је преко Албаније и учествовао у биткама на Кајмакчалану. “Голгота Србије” је настала на основу аутентичних снимака ратних оператера, са неким додатним, играним сегментима. Бурна је и занимљива историја филма. У првој верзији, „За част отаџбине“, био је неми филм. Друга верзија је допуњена материјалима из страних архива, али је 1940. филм забрањен због тога што се сматрало да може да погорша односе са суседним државама. Почетком рата скривен је и закопан у близини Мионице, а 1944. окткопан и доспео у збирку Југословенске кинотеке где је и реконструисан. Трећа премијера била је 1992. Са тим, кратким историјатом једне филмске траке, упознали су се и Смедеревци који су присуствовали бесплатној пројекцији у Центру за културу. Штета што их је било свега десетак.
Слична ситуација била је у гледалишту два сата касније, у Малом граду тврђаве где је приказиван амерички акциони филм новијег датума, „Возач“:
Добра слика, одличан звук, огромно платно, супер место, то је сигурно најбољи квалитет биоскопа у нашем граду до сада, то знам јер пратим биоскопска дешавања, међутим, мало је било људи. Можда све укупно око двадесетак нас. Не знам зашто је тако, али ја ћу свакако ићи и да погледам још један филм – рекао нам је један од посетилаца прве вечери ревије након пројекције.
Иначе, сва три филма („Возач“, „Атомска плавуша“ и „Откачене труднице“) тренутно су актуелни наслови, између осталог и на репертоару биоскопа попут Арене Синеплекс у Београду.