Доказали смо да је Смедеревска јесен међу пет највећих манифестација у Србији

Разговор с поводом >> Горан Јовшић ВД директора ЈП Смедеревска тврђава

Предност дајемо само Гучи, Егзиту и београдском Бирфесту. Број посетилаца, садржаји, савршена организација, маркетиншко и медијско интересовање целе Србије, али и гостију из иностранства, доказују да смо ове године урадили велики посао током Смедеревске јесени. Културни и историјски туризам, вински пут и Дунав, велика туристичка прилика Смедерева, на чему би требало да се ради у наредном петогодишњем периоду… О свему томе за ово издање новина говори Горан Јовшић, директор ЈП Тврђава.

Минула Смедеревска јесен била је једна од најбоље организованих, најквалитетније промовисаних и најпосећенијих. Више од 300 хиљада људи посетило је садржаје манифестације од 7. до 10. септембра. У реализацији манифестације највећи посао одрадили су ЈП СМедеревска твржва и Центар за културу.
Ми смо били реализатори, уз бројне сараднике из свих јавних предузећа, са градоначелницом и Организационим одбором на челу и уз помоћ свих чланова градског већа . Сва јавна предузећа и институције, комунана инспекција и службе, установе, дали су максимум – каже Горан Јовшић , ВД директора ЈП Смедеревска тврђава. – Утисци су фантастични и похвале стижу са свих страна. Гости из бројних српских градова, али и странци, истински су одушевљени виђеним и доживљеним у Смедереву током манифестације. Са поносом истичемо да спадамо у ред пет највећих манифестација у Србији. После Гуче, Егзита, београдског Бир феста, ми смо свакако одмах за њима. Сви параметри, о којима сведоче други компетентни фактори из Београда и читаве Србије, говоре о томе.
Слика говори више од хиљаду речи, а бројке прециизније од слова. Какви су нумерички показатељи успешности?
Манифестацију је ове године посетило између 300 и 400 хиљада људи. Прецизан број не можемо да знамо, јер су многи гости у истом дану били на више локација, у тврђави, на тргу, поред Дунава, али, видели сте и сами, то је чак и голим оком било видљиво и уочљиво, никада више људи није прошло градом него ове године! Ми смо били задужени за вожњу опен басом, бродом и за посете Вили Обреновић. Показатељи су изузетни – опен басом се возуило више од хиљаду људи, бродом 250 гостију, али се чекало у реду, јер су капацитети брода ,,Ковин,, ограничени. Такође и интересовање туриста за посету Вили Обреновића било је велико. За три дана, вилу је посетило скоро 900 туриста!
Када је у питању тврђава, осим етно-дворишта, која традицинално привлаче пажњу домаћих и страних туриста, ове године посебно атрактивни садржаји били су они амбијентални, средњвековни, представа Патоса са деспотовог двора и витезови Свибора. Још један потврда о потреби развијања културног и историјског туризма!?
Знате, то је сасвим нормално. На Тару се иде због свежег ваздуха, у Врњачку бању због лековитих термалних вода, а у Смедерево због културе и историје, али и вина и Дунава. Ми смо град од давнина, последња српска престоница, имамо и Вилу Обреновић. Ми смо најстарија манифестација у Србији, ове године смо, подсећам, обележили мали јубилеј од 130 година. Смедеревска тврђава је сама по себи светски споменик, европски бисер, који у колективној свести Срба заузима монументално место. Тој и таквој позитивној представи о Смедереву, ове године допринеле су костимиране представе и показне вежбе средњевековних вештина витезова Свибора и интерактивна представа Патоса о животу деспотског пара, Ђурђа и Јерине. Туристи, када дођу у средњвековни град, као што је Смедерево, желе да уђу у тај филм и ове године су имали такву прилику…
У томе су им помогле и кулисе из доба Немањића, остале од снимања серије о првој српској династији?
Тако је, кулисе, мада анахроне, јер представљају архитектуру и начин градње са почетка 13. века, ипак допуњују утисак двора, што мали град уистину јесте – последњи и једини очувани српски средњевековни двор! Чуваћемо их, а онда ће о њиховој судбини одлучити Републички завод за заштиту споменика културе. Нешто ће остати, а нешто не, дрвене тезге, свакако неће, јер је мали град, подсећам, био двор, а не пијаца.
Али, пијаца, средњевековна , била је као и многи други објекти у Ђурђево доба у великом граду. Када ће тај простор бити искоришћен?
Мали град мора да буде посебна заштићена целина, он мора да има само дворске артефакте и атрибуте, а у великом граду мора да буде све остало, амбијентално из средњег века, али и продавнице сувенира и кафићи и ресторани…Свуда у центрима еворпског културног туризма где сам био као туристички водич, у свим Венефијама, Фиренцама, Болоњама, не можете да прођете од таквих ставари, све то је потребно да би туристи добили шта очекују.
А, хотели, где ће да нам спавају гости?
Тако је и ту долазимо до кључне ствари. Знате, ми већ годинама успевамо да доведемо туристе из земље и иностранства у Смедерево, у тврђаву, на излет, али морамо да их задржимо, а за то су нам потребни смештајни капацитети. Својом туристичком политиком, полако али сигурно радимо на анимацији потенцијалних улагача у смедеревски туризам. Ево, ми смо већ током Смедеревске јесени имали појачано интересовање туриста за што каснији одлазак из Смедерева! Раније су долазили на дневни излет и одлазили са првим мраком. Ове године били смо затрпани захтевима да аутобуси са организованим поласцима, што касније крену назад, у Јагодину, Крагујевац, Краљево… Имали смо и према Ласти захтеве да помере последње поласке за Београд или Нови Сад! То су сјајне вести, туристи желе што дуже да остају у СМедереву!
Када можемо да очекујемо прве садржаје у Великом граду смедеревске тврђаве?
То је петогодиошњи план, али сам сигуран да ће неке резултате Смедеревци и гости моћи да виде већ на пролеће, рано је да говорим о томе, али ће их бити, обећавам. То је она прича коју сам већ испричао – морамо да анимирамо улагаче да инвестирају у тврђаву и туризам у Смедереву. Оваквом, савршеном организацијом Смедеревске јесени, послали смо поруку да то заслужујемо.
Велики квалитет овогодишње Смедеревске јесени јесте да се манифестација преко вожње бродом и оргнаизцијом ,,Смедеревског котлића,, поново спустила на Дунав…
Манифестација је 1888. године настала управо на кеју, поред Дунава као изложба воћа, вина и грожђа. Вожња бродом и Смедеревски котлић, вратили су домаћине из Смедерева и госте на Дунав. Са пристаном и избором лучког оператера, ми ћемо тек да радимо на довођењу туриста преко Дунава, сваког дана, не само током Смедеревске јесени.