„Унутар зидина” као слика данашњице

ПОСТАВКА БИЉАНЕ ЂУРЂЕВИЋ У СМЕДЕРЕВУ:

Изложба постављена у Градској галерији савремене уметности, “Унутар зидина” ауторке Биљане Ђурђевић, обухвата део циклуса обједињен заједничким називом “Оруђе делања”, а представља низ радова насталих у последње две године.

На изложби у Смедереву уметница представља три цртежа, од којих су два цртежи ентеријера – фабрика текстилне индустрије (предложак/цртеж за полиптих Оруђе делања) и пресек раскошне, ренесансне грађевине (постављене као позорница у који је могуће учитати претходни садржај). Слика “Оруђе делања” настала је као одговор на изопштеност права на приватност, права на живот и права на одлучивање, није фабрика једино место где су та права узета, ми смо дозволили да шаренило ничега буде основица живота. Прожимање цртежа „Дочек“ и слике „Оруђе делања” даје дијагнозу стања савременог човека у друштвеном систему који се све бахатије односи према појединцу, негирајући оне основне принципе за које се човечанство борило кроз XIX и XX век” наводи Биљана Ђурђевић.
На цртежима, у свом препознатљивом, реалистичном наративу јасне иконографске структуре, у конструкцији затворене позорнице савременог амбијента, ауторка заузима јасан критички став према социјалном, политичком и економском положају савременог човека. На цртежу су приказани они који уводе ред, у друштвеном поретку дата су им привидно већа права, која они без скрупуле користе, попут учесника у Милграм експерименту, на основу којег се пола века касније, опет уз велико запрепашћење, констатују нови порази људског рода, спремног да другом нанесе бол, јер позиција из које се наступа јесте позиција џелата. Та позиција се чини сигурном, баш као што се сигурним осећају и учесници у Милграм ескперименту. И по тој несрећној логици се руководе и чувари реда на цртежу “Дочек”, њихов статус је сигуран, маска на лицу је зона безбедности, уточиште од сопственог примитивизма, спремност да се буде у систему који не види појединца, који не признаје човечност. Они пак који су лишени свих својих права остају огољени, њихова приватнсот не постоји, њихове потребе су небитне, њихова будућност је узета, и у тој апатичности, обамрлости, они престају да буду личности, губе се унутар својих зидина, чекају крај” закључује Биљана.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *