Могу ли пут и вода до сваког домаћинства?

НОВИ ПРОЈЕКАТ „НАШИХ НОВИНА“

Овом темом, значајном пре свега за становнике приградских и сеоских насеља, „Наше новине“ ће се интензивно бавити наредних недеља, како би, до краја године, јавност стекла увид у то шта су локална самоуправа и надлежне службе и предузећа учинили за грађане Смедерева по овом питању.

На конкурсу за јавно информисање који је објавио Град Смедерево, наш лист је учествовао пројектом „Могу ли пут и вода до сваког домаћинства?“ сматрајући ову тему животним питањем за велики број грађана. Пројекат је одобрен, па ће у наредна три месеца, читаоцима понудити најрелевантније информације и саговорнике, али ће истовремено, то бити и простор да се чује мишљење оних којима је првенствено и намењен – грађанима ван ужег центра Смедерева.
У 21. веку, мештани дела територије овог града, још увек имају тешкоћа у задовољавању основних животних потреба. Пре свега, вода за пиће није доступна свима. Изградњом постројења за прераду воде у Шалинцу, проблем је делимично решен, али остаје низ села која ће чекати неку другу прилику за прикључење на градски систем водовода. Постројење је настало уз помоћ Владе Србије, Савезне Владе Немачке и КФВ банке. Иако је пројектом првобитно планирано да након покретања тог система, воду добије 25. 000 људи, прикључена су три села Липе, Враново и Радинац односно 10. 000 мештана. Према најавама, ускоро би требало да буду прикључена и домаћинства у Раљи, али за житеље осталих села (Мала Крсна, Скобаљ, Осипаоница, Лугавчина и Сараораци) исправна вода за пиће из градског водовода остаје недоступна до даљег. За мештане тзв. „шумадијског“ потеса преузимање аутономних сеоских система од стране Водовода свакако је имало бројне бенефите, али су процес пратили и проблеми, јер се и поред тога дешавало да вода није била употребљива за пиће. Све то, неке су од почетних тема које ћемо детаљно анализирати у наредним недељама.
Такође, прошле године је почела интензивнија обнова путне мреже у сеоским подручјима, ове године је настављена најавом да ће највише средстава, око 200 милиона динара бити утрошено у путну мрежу, поправку и асфалтирање сеоских улица и атарских путева. По подацима које су објавиле Наше новине у овој години је град спровео набавку у вредности од 46 милиона динара. Ова средства су опредељена за пресвлачење асфалтом, проширења или ојачање коловозне конструкције улица у градским месним заједницама. (Улица Ослобођења од Римског бунара до насеља Ковачићево, са проширењем дела улице у дужини од 150 метара, ојачање коловозне конструкције у Пролетерској улици. У првом делу Горичке улице радиће се реконструкција, а у другом пресвлачење коловоза асфалтом. У плану је и пресвлачење дела Коларске улице, у дужини од 650 метара, од бензинске пумпе према Коларској раскрсници.
Пет милиона динара предвиђено је ове године за уређење улица Доситеја Обрадовића, Сремске, Устаничке, Стеријине и улице Војводе Миленка. Планирана је да се ради и улица Душка Радовића, у дужини око 200 метара, затим улица Маршала Толбухина, у дужини од 180 метара, и улица Станка Љубостиње, у дужини од 100 метара. За уређење те три улице биће утрошено више од шест милиона динара. До краја године требало би да буде спроведена и јавна набавка за други део Кајмакчаланске улице, где је вредност радова процењена на око 13 милиона динара, као и за Вучачку улицу, у дужини око 500 метара, где процењена вредност радова износи око осам милиона динара.
Град Смедерево конкурисао је ове године и за средства код Министарства пољопривреде за уређење атарских путева. Министарство још није донело одлуку о томе колико ће који град или општина добити пара за ту намену, а град је аплицирао за 17 милиона динара, односно за уређење 15-ак километара њивских путева.
Путна мрежа у Смедереву је у јако лошем стању. До многих кућа у приградским месним заједницама још нема асфалта. И тамо где је пут урађен пре десетак и више година, ударне рупе више не могу да се крпе.
Циљ пројекта „Наших новина“ је да грађане детаљно информише о динамици и предвиђеним активностима локалне самоуправе и надлежних предузећа по питању решавања проблема које они сматрају приоритетним за свакодневни живот. Пројекат треба да одговори на питање докле се стигло, какав је план до краја године и колико је, реално, овим мерама побољшан свакодневни живот грађана, као и да пружи увид у то шта они сматрају најзначајнијим у том настојању, какве су њихове потребе, у чему виде предности, а шта су недостаци овог сегмента постојеће локалне политике руралног развоја.
Јавност има право и да зна како се троше средства из буџета и како актуелна власт води инвестициону политику. Асфалтирање улица не може да буде маркетиншки трик пред изборе, а овогодишњи буџет који је град одвојио за обнову путне мреже треба да се заснива на „принципу равнотеже“. Одговоре на питање да ли се у томе и колико успело, читајте у наредним бројевима нашег листа.