Мала Крсна у организовано водоснабдевање полаже велике наде

МОГУ ЛИ ПУТ И ВОДА ДО СВАКОГ ДОМАЋИНСТВА

Мештани Мале Крсне, као и већина њихових комшија из осталих села до Сараораца, воду за пиће и остале потрепштине набављају на различите начине. У сваком сеоском домаћинству је бунар, али та вода не испуњава ни основне параметре исправности. Неки воду купују, други одлазе до оближњих извора за које је ЗЗЈЗ Пожаревац потврдио је безбедна за употребу, али сви се слажу у једном – много се наде полаже у пројекат којим би и они постали део организованог водоснабдевања на територији града Смедерева.

Мештане Мале Крсне је обрадовала најава да би „питање свих питања“ – проблем водоснабдевања, у том и осталим моравским селима, могло да буде решено пре него што се очекивало. Са детаљима нису упознати, али су како кажу начули нешто, углавном са седнице Скупштине, где је градоначелница напоменула да се разматра могућност да новац у целом износу, или највећим делом за овај посао буде обезбеђен уз помоћ Канцеларије за јавна улагања.
Разговор са мештанима Крсне у оквиру пројекта „Наших новина“ на тему „Могу ли пут и вода до сваког домаћинства до Смедереву?“ текао је онако како би то изгледало и у свим осталим селима до којих исправна вода за пиће под надлежношћу Водовода још није стигла.
Тешко је, наравно, вода је основна потреба за живот, а ми је још увек немамо – прича Драгиша Милетић дугогодишњи члан Савета месне заједнице, додуше, донекле помирљиво јер Кршљани, као да су навикли на овакве околности. Није ни чудо, деценијама се свакога дана довијају на разне начине.
Ја воду за пиће купујем, немам избора, не бих да ризикујем, а за остале потрепштине користимо ону из бунара. Већина мештана се пак водом снабдева на други начин. Само је мали број оних који на данашње време могу свакога дана да купују воду за пиће и припрему хране, то је велика сума и не може свако то да издвоји. Мислим да мали број мештана тако ради, већина се сналази на друге начине, ја лично, одлазим до оближњег извора у Скобаљу, одатле узимам воду за пиће – напомиње Станислав Милетић, члан претходног састава Савета МЗ.
У Малој Крсни живи близу 2000 људи. Има 500 домаћинстава. И нема дворишта без бунара. Проблем је што вода није за пиће, не испуњава параметре како хемијске тако и микробиолошке неисправности. Мада, како кажу наши саговорници, има оних који и поред тога користе такву воду што због тога што немају много избора, а и како кажу, „до сада им се ништа није десило“.
Воду контролише Завод за јавно здравље у Пожаревцу, узимају се узорци из шест реона и до сада је од на пример, од узетих десет, осам увек показивало неисправност, потпуну, та вода не може да се користи ни као техничка – објашњава Горица Којић, секретар МЗ. Септичке јаме у сеоским двориштима су близу бунара, а многи су и бунаре у међувремену претворили у септичке јаме што представља посебну опасност, није потребно детаљаније говорити о томе зашто… Уз то, та пракса би касније могла да има штетне последице по успостављање организованог система водоснабдевања, а било је већ, учи нас искуство, у шумадијским селима разних проблема управо због тога, иако крај свих бунара које је преузео Водовод постоје Хлорогени.
Нико не размишља о последицама на тај начин, свако мисли да је његов бунар исправан, мисле – „не може то да буде код мене“, не схватају да је сва вода – иста вода, повезано је све то – додаје Драгиша Милетић. Управо зато, најава да би повезивање Мале Крсне на градски систем Водовода могло да отпочне ускоро, пред руководство месне заједнице поставља нови задатак: Требало би посебно разговарати са свим мештанима, знам да у неким домаћинствима имају подељено мишљење и да ће бити отпора када је реч о увођењу тог новог система водоснабдевања, али ћемо морати да им објаснимо неке ствари, зашто је то корисно и потребно и на крају крајева, да је то законска обавеза – каже Марија Стевановић, председница Савета МЗ Мала Крсна.
Када је реч о сеоским путевима, Мала Крсна је атар који се простире на 800 хектара, дужина атарских путева је процењена на око 24, а дужина сеоских је седам километара, од којих је асфалтирано око 80%. Ове године приоритет ће бити обнова Моравске улице где има више великих „ударних рупа“, а налази се у самом центру села.
На питања о стању атарских путева и сами мештани потврђују да имају великог удела у затеченим приликама, у шта се уверила и екипа Наших новина током ове посете. Има њива чији власници околно растиње које омета рашчишћавање, нису орезивали и по више деценија. Инспекција кажњава, али ни то не позива неке на одговорност, а управо због тога што није рашчишћено, било је много проблема, објашњавају нам Кршљани који не беже ни од самокритичности: Има путева где ни пешке не може да се прође, то је само наш проблем, ми смо криви, односно неки међу нама и тиме се треба посебно позабавити. Јер, колико год да град или држава одвајају новац, све је узалуд, ако путу ни не може да се приђе, како би га извођач насуо, или уколико средимо атарски пут, а после се опет запусти – тврде мештани.
Пут око депоније је насипан овог пролећа, такође је рашчишћено око 500 метара на потезу Огорелица, на главном путу за Мораву. Најактуелнија у овом тренутку је јавна набавка за уређење и ревитализацију сеоских путева која предвиђа обнављање 19 000 метара, а у Малој Крсни се односи на насипање потеза Шеварика, где је и прошле године урађен део. То је иначе пут који повезује Крсну и Скобаљ и зато је одлучено да тај потез буде следећи на листи за одржавање. Почетак ревитализације тог пута, биће повод да до краја године, још једном обиђемо Малу Крсну и забележимо ток и исход радова.