Како најлакше до законског решења за пријављивање радника

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОЈЕКАТ „ПОВЕЋАЊЕ ПРИЛИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА СЕЗОНСКИХ РАДНИКА“

Сезонски рад најчешће се одвија „на црно“. Како га легализовати и особама ангажованим на оваквим пословима обезбедити сва законом предвиђена права, неке су од тема овог пројекта.

„Инфо дан“ у Градској управи Смедерево, прошлог петка, био је прилика да се представи докле се стигло у припреми закона који би, повременим и привременим сезонским радницима омогућио да добију пензијско и инвалидско осигурање. Реализатори пројекта су НАЛЕД и Немачка организација за међународну сарадњу.
Овај пројекат се реализује истовремено са доношењем новог закона који ће омогућити пријаву сезонских радника, који до сада, никада нису били део легалног система запошљавања и пријављивања, као и последичних обавеза проистеклих из Закона о раду. Према званичним проценама, само у пољопривреди „на црно“ тренутно ради више од 300 хиљада људи.
Инфо дан је са једне стране био намењен послодавцима, који имају сезонске раднике у облассти пољопривреде, а са друге, свим другим послодавцима, који су могли да изнесу своје примедбе и сугестије како би се ова област уредила у складу са прописима Европске уније.
Акција је подржана од неколико министарстава и НАЛЕД-а и њен циљ је да се донесе закон који би свеобухватно регулисао ову област. Меморандум о сарадњи министарстава за рад, финансије и пољопривреду, потписан је 17. августа. Основи циљ је увођење реда у ангажман сезонских радника, а то пре свега значи упрошћавање пријављивања и обезбеђивање квалитетне евиденције сезонских радника. Више од 60 одсто непријављених сезонских радника ангажовано је у пољопривреди и зато су наша циљна група фармери, односно власници велких ратарских, воћарских или порвртарских фирми или приватних газдинастава – рекао је Небојша Жугић, координатор НАЛЕД-а.
Представници великих фарми или власници приватних пољопривредних газдинастава у свим областима производње хране, као велики проблем истичу недостатак квалитетне, обучене, млађе радне снаге.
Ми смо до сада морали да ангажујемо младе са евиденције Омладинских задруга. Ту смо наилазили на проблем квалитета те радне снаге и пре свега њиховог односа према послу. Знате, њима то није егзистенцијално питање, ти млади људи дођу да одраде ту дневницу коју добију. Када смо били у прилици да ангажујемо искусне, квалитетне људе за озбиљне послове у воћарству, били смо у проблему, јер ти људи нису желели да раде званично да не би изубили принадлежности у виду социјалних давања од државе – рекао је Игор Милшевић из Водња и својом изјавом, чини се, погодио право у мету.
Новим законом о ангажовању сезонских радника сви би били на добитку, од радника који би коначно могли да буду пријављени, преко послодаваца, који би добили квалитетну радну снагу, па до државе и локалних самоуправа, који би повећали приходе од пореза. Планирано је да се у локалним самоуправама формирају кол центри, а у филијалама Националних служби за запошљавање централни регистри сезонских радника у пољопоривреди. Овим мерама сезонски радници у пољопривреди би се коначно превели из сиве зоне у званичне законске оквире, чиме би ти, вредни радници у примарној призводњи хране, коначно били здравствено, социјално и пензијски осигурани.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *