За великог Андрића и век је мало

ПОГЛЕД ИЗ 21.ВЕКА НА ИВА АНДРИЋА

Народна библиотека Смедерево и Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ, обележиле су на најлепши начин 125 година од рођења Ива Андрића, српског добитника Нобелове награде за књижевност и једног од највећих писаца српске књижевности.

Поводом ове значајне годишњице српске књижевности, гост Смедерева био је проф. др Александар Јерков, књижевни критичар, антологичар, теоретичар и историчар књижевности, професор на Филолошком факултету у Београду и директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
„Поглед из XXI века на ИваАндрића” – није то било само предавање професора Јеркова о српском нобеловцу, обликовано кроз сагледавање актуелног тренутка, испуњеног демотивацијом и дезоријентисаношћу, тако различитог од сржи којом су проткане врхунске андрићевске књижевне вредности.
Била је то зналачка беседа генија наше гдоба, јединственог и непоновљивог, како Андрић рече – „покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа”, чије су невидљиве, а снажне нити у препуној Концертној сали Центра за културу Смедерево спојиле две стотине душа у једно биће, пленећи својом чудесном лепотом и непресушним надахнућем.
„Мало нам је један век за тако великог писца као што је Андрић. Велике културе не проналазе своју величину лако, олако и брзоплето, него својим великим трудом, а Андрић, Црњански и још понеки писац двадесетог века најбоље су што се нама догодило. Зато треба сву своју животну, истраживачку, културну, па и друштвено-политичку енергију да посветимо разумевању онога шта нам они заиста значе и онога што нам својим делима поручују. Ако будемо разумели Андрића, лакше ћемо поднети XXI век, а ако га стварно будемо разумели, може нам овај век бити чак и леп“, рекао је проф. Јерков.
„Са становишта строге херменеутике, не би било добро да овог великог писца потпуно разумемо, јер бисмо онда престали у њему да уживамо. Човек ужива док траје мистерија лепоте која га окружује и коју жели да сазнаје. Није циљ завршити нешто што је лепо, него учинити да лепота што дуже траје“, закључио је проф. Јерков.
Поучни савет професора Јеркова многобројним професорима српског језика и књижевности, окупљеној омладини и другим љубитељима књижевности био је да чувамо Андрића и његове књижевне изврсности као ретку драгоценост, као штит у борби против тривијалности које нас окружују.
Говорећи о Андрићу, професор Јерков је у времену безнађа и свеопштег бесмисла заварао мрак песимизма осветливши га надом да ћемо постати бољи од нас самих и да ћемо, следећи Андрићеве знакове поред пута, успети да променимо своје судбине.