Обнављање задругарства почиње из Смедерева

МИНИСТАР КРКОБАБИЋ У ПОСЕТИ СМЕДЕРЕВУ

Смедерево је град у којем дубоко постоји и опстаје корен задругарства, још од врановске задруге основане 1894. године. Смедерево је зато, прави пример како помоћи произвођачима воћа, поврћа, повртарских култура и сточарима у Србији да удружени провизводе више и да имају сигуран пласман и обезбеђен репроматеријал.

Министар задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, Милан Кркобабић, изјавио је прошле седмице, приликом посете Смедереву да жели да се у Подунавском управном округу поново пробуди задругарство и да треба искористити то што су Срби из дијаспоре заинтересовани за улагање у развој земљорадничких задруга у Србији.
„Чувени научник и утемељивач задругарства у Србији, Михајло Аврамовић је још крајем 19. века препознао да Смедерево може да буде ембрион задругарства у Србији. Хоћемо да овде, у овом управном округу, поново пробудимо задругарство. Град Смедерево и држава Србија иницијалним средствима помоћи ће оснивање нових и поспешивање рада постојећих задруга. Идеја је да поред тих средстава Владе овог пута укључимо и дијаспору”, казао је Кркобабић новинарима у Смедереву.
Он је казао да “људи наше дијаспоре у Америци, Канади и Европи” годишње шаљу у отаџбину око четири милијарде долара, а да притом немају посебан приход од тога. “Људи из дијаспоре имају интерес да улажу средства у развој земљорадничких задруга, а истовремено су више него заинтересовани за формирање микрофинансијских организација”, рекао је Кркобабић. Такође, подсетио је и да у Србији има највише малих породичних газдинстава која се финансирају из сопствених средстава и да је акција подстицаја развоја задругарства намењена њима.
Кркобабић се у згради Градске управе Смедерево, састао са председницима општина Подунавског округа као и представницима земљорадничких задруга и задружног савеза из тог округа. Састанак је одржан у оквиру реализације програма „Подршке спровођењу мера равномерног регионалног развоја Србије“ којим су предвиђени подстицаји државе оснивању нових задруга и инвестиционим пројектима постојећих задруга у 2017. години.
Прву задругу у смедерервском крају, основао је далеке 1894. године Михајло Аврамовић у Вранову. „Више него индикативан је податак да Аврамовићи значјано утичу на задругарство и бригу о пољопривреди, некада Михајло, а данас градоначелоница Јасна Аврамовић“ – најавио је обраћање градоначелнице, министар Кркобабић.
Градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић казала је да Смедерево много улаже у пољопривреду, као изузетно важну привредну грану, која је у смедеревском крају, одувек, због воћа, грожћа и ратарских и порвртарских култура била носилац привреде.
Било је време када смо покретали и обнављали металску индустрију, после тога, бавили смо се слободном зоном и довођењем нових инвеститора, а сада је време да бринемо о селу и пољопривреди – рекла је Аврамовићева обраћајући се пристуним представницима земљорадничких задруга и великим прозвођачима и додала: Бог нам је дао да имамо све врсте пољопривредних култура у нашем крају, поред три реке, Дунава, Мораве и Језаве. Поред воћарства, ми имаомо и врло квалитетне ратарске културе, житарице, конкурентне повртарске засаде, али и сточарство у шумадијском делу атара. Зато ћемо ове године значајна средства улагати у пољопривреду. Ми, уосталом, стално улажемо у пољопривреду. Прошле године издвојили смо 100 милиона подстицајних средстава за куповину механизације, противградних мрежа за воћаре, а издвјили смо и 60 милиона за надокнаду штете прозвођачима чије је засаде тукао град. Око 400 пољопривредних произвођача је обештећено тим средствима. Ми желимо подједнако да улажемо у све гране пољопривреде. Помоћи ћемо да задругарство поново заживи у нашем крају. Последњих година две нове здруге су отворене, али ја лично мислим да то није довољно. Уз помоћ Владе и Министарства, настојаћемо да помогнемо оварање нових задруга. У том процесу, као што је рекао министар Кркобабић, изузетно је важно да се укрупне поседи малих произвођача. Зато је Град Смедерево добио 21 милион да обави процес комасације у Шалинцу, Липама и Куличу, а наредне године ћемо тај процес наставити и у моравским селима. Укрупњавање поседа је основа за проширивање личних произвођачких капациетета, али и капацитета за повезивање и удруживање у земљорадничке задруге.

Кркобабић је након овог састанка, обишао земљорадничку задругу “Агро здравље” у селу Раља и газдинство задругара Драгослава Јовановића из Удовица код Смедерева. Министар је новинарима казао да је задруга “Агро здравље” основана 2007. године и да се успешно бави откупом и складиштењем ратарских култура, а да постоји могућност проширења складишних и технолошких капацитета.
“Ова задруга је пример да задругари могу да егзистирају. Идеја је да мале поседе земље обједине и формирају задруге које ће представљати заокружене организационе и технолошко-економске целине”, казао је Кркобабић. Он је додао да жели да мали произвођачи постану робни произвођачи.
Задруга „Агро-здравље“ из Раље годишње откупи преко хиљаду тона меркантилне пшенице и око 150 тона кукуруза и 250 до 300 тона сунцокрета. Задруге морају да постоје у селима. Овде се окупљају, имају обезбеђен репро материјал, али и пласман производа, тако да не морају да брину о томе, већ само о томе да што више и што боље произведу! – рекао је директор ове задруге Горан Рајковић.
Задругар Драгослав Јовановић из Удовица, био је домаћин у овом селу, које је познато као воћарско. Он гаји јагоде. Каже да са пет хектара земљишта, ако се паметно обрађује, може лепо да живи.
На крају посете Смедереву, министар је подсетио на подстицајна средства која ће Влада обзебедити за оснивање нових задруга.
“Предвиђена подстицајна средства за оснивање задруга у наредној години су око осам милиона евра, а у наредне три године око 25 милиона евра”, рекао је Милан Кркобабић. Он је такође подсетио да Влада даје 50 хиљада евра за оснивање нових и 100 хиљада за постојеће задруге, док је на локалној самоуправи да обезбеди инфраструктуру и да у плану буџета за наредну годину предвиди средства за поспешивање рада задруга.