Наредни приоритет је туризам

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ >> ЈАСНА АВРАМОВИЋ, ГРАДОНАЧЕЛНИК СМЕДЕРЕВА

Улагали смо много и настављамо да улажемо у привреду и пољопривреду, али туризам као посебна развојна шанса Смедерева постаје један од водећих приоритета у који треба да усмеримо све капацитете и идеје – каже за Наше новине, др Јасна Аврамовић недуго након што је лучки оператер преузео међународно пристаниште у Смедереву.

То што је смедеревски пристан добио оператера је веома важан тренутак, можда и међу најзначајнијима за историју овог града уколико се остваре сви планови развоја туризма.

Почетак приче о улагању у туризам у Смедереву враћа ме у време када је премијер Словеније је био у вили Обреновића. Тадашњи премијер, а данас председник Србије, говрио је да ћемо много улагати у ту област. Након тог разговора, ми смо од Министарства трговине и туризма добили 25 милиона динара за покретни пристан. Током прошле године је постављен. Имали смо разне промене закона и мало смо дуже чекали да се процедуре заврше како бисмо га пустили у промет. То је веома битно за наш град у коме имамо вертикални кеј, у коме је тренутно робна лука ХСТИЛ-а. Свих ових година ја интензивно радим на ослобађању те луке од индустрије, како би била намењена туризму. Дошао је тренутак и да тај пристан предамо на газдовање Агенцији за луке јер ће се сада она бринути о дунавском приобаљу. Мислим да је тако и најбоље, како би се увео ред кроз читав водоток Дунава кроз Србију. На наше велико задовољство јавио се оператер који ће пристан оспособити и кроз људство и кроз садржај, који мора да се осмисли. И наравно, ставиће га у функцију. То је први корак ка враћању белих лађа у Смедерево. Долазили би и претходних година бродови, али процедура је била компликована, ако је неки од њих и хтео да се заустави, ми бисмо морали да тражимо сагласност од железаре да у том интервалу не раде дизалице, да могу туристи да изађу са бродова. Овим се то завршава. Добили смо наш пристан где ће моћи да пристају крузери и туристички бродови и то је један врло битан садржај у туристичкој понуди града. Ја од 2004. покушавам да Смедерево ставим на туристичку мапу Европе и света. То је било врло тешко и мукотрпно, као кад хоћете да урадите нешто у својој кући, а она је празна.

Чињеница да имамо оператера и да се сада може организовати много тога свакако је огроман помак. Али, то је тек почетак приче, шта на даље, како ћемо успети да привучмео пажњу туриста, шта ћемо им понудити?

Биће потребно још тога осим историјског садржаја. Који одувек имамо, али нисмо у потпуности успели да осмислимо како да га искористимо. И то мора да се промени. Смедерево сада има шта да понуди, од инфраструктурне опремељености, преко чињенице да смо много чистији и лепши град, имамо препознатљив трг, добру Слободну зону, индустријски туризам такође можемо да понудимо. Имамо и добар Регионални завод за усавршавање који има одличан простор и капацитете за разне радионице и семинаре, ту може много тога да се дешава. Имамо вилу коју смо отворили пре две године, опет захваљујући Влади и Александру Вучићу. Он је омогућио да то више не буде забрањени град и да туристи могу да дођу. Имамо тврђаву о којој не треба много причати, ту се интензивно ради на осмишљавању садржаја који ће оплеменити тај простор. Нарочито значајно биће измештање пруге, уколико у томе успемо, она ће се наћи на листи УНЕСКО-а, много новца ћемо моћи да обезбедимо да рестаурацију и обнову. „Смедеревска јесен“ је свакако најважнија, али ту може још много дешавања да се приреди. Завршићемо атлкетску стазу која ће бити европског ранга. Забавни програм је уз манифестације културе такође решење, док не видимо како ће коначно изгледати целокупна понуда садржаја у нашој тврђави, а она треба да буде као Калемегдан или новосадска, нишка тврђава…
Сређујемо Старо гробље које има једну од најстаријих цркава која је из 15. века. Смедерево има шта да покаже, упоредо са значајним историјским здањима и догађајима, настојимо да понудимо и другачија дешавања. Зато, ми од 1. маја почињемо са „Културним летом“, и у време трајања тих програма, наше приобаље има стално неки садржај. Пристан нам је био неизоставан. Од 600 крузера који посете Београд, нека само десетина сврати у Смедерево, па ће нам то много значити. Ја сам са председницима подунавских општина причала о томе да треба да се повежемо и да наступамо заједно. Пошто је пристан покретан, онога тренутка када дође време да се тврђава ослободи пруге, можемо га ставити средњевековног двора и посетиоци у том случају могу право с брода да уђу у тврђаву, да то буде прво што ће видети и што их чека у Смедереву. Али, има много посла и морамо да радимо стрпљиво, онако како покретали Слободну зону и направили бум када је реч о привреди у Смедереву. Узгред, на данашњи дан 6200 људи је на евиденцији за незапослене, што је двоструко мање у односу на период 2103. године.

Какав је почетни концепт развоја туризма у Смедереву, на шта ћемо се прво фокусирати? И како правити озбиљнију понуду без смештаја јер наш град још увек нема хотел…

За почетак, макар били и само туристичка дестинација за Београђане, и то је годишње по 2000 или 3000 посета, а сви знамо да ми можемо много више од тога да нас само посећују из околних градова. Али, да би се то догодило ми морамо под хитно да обезбедимо смештајне капацитете, да би сви који то желе могли и да преспавају у Смедереву што сада није случај. Интензивно преговарам са инвеститорима за хотел. Тренутно имамо свега 300 лежајева који су 365 дана попуњени, то је мало, треба нам хотел који би могао још толико људи да прими. Има доста заинтересованих улагача за хотелски смештај. Хотелијерима је најважнија локација, ми нудимо у закуп зграду Монопола на 25 година. Али, они увек имају жељу да тај објекат купе, када већ треба да улажу. Мени је јако тешко да нешто што је наше и на тако доброј позицији продам, радије бих да то остане у нашем власништву. Радимо и на решавању проблема „Гранда“, то је интересантно место, ми смо ослободили простор који би могао да послужи за хотелске собе, тамо где је раније била Дирекција за изградњу. Разговарали смо, тражили најбоље решење, али опет имамо исти проблем, сви би и то да купе, а не да узму под најам. Ја мислим, а верујем и да тако сматра и већина Смедереваца, да ми не можемо да продамо „Гранд“, то је срце Смедерева, једна од најважнијих грађевина у овом граду. Радимо на договорима да издамо простор или да на крају сами нешто уредимо, уз могућност да се тиме развија и Економска школа и образовање ђака. Инвеститори су заинтеесовани и за Горански гај, Биковац, лепа је локација и место старог хотела, али јако тешко иде продаја те локације, мора много да се улаже знамо какав је терен на том потезу.

Оно што је за Смедеревце новост то је идеја о манифестацији „Зимска бајка“ која би требало ускоро да заживи. Пошто о томе до сада нисмо имали прилике да нешто чујемо, објасните нам о чему се ради.

„Зимска бајка“ није обичан дочек празника. У плану је да то буде вишегодишња концепција, а наша је предност што тако нешто нико у окружењу нема. Дуго сам размишљала шта ми то можемо да пружимо и пратимо трендове великих градова. Ово ће бити мало другачије него све што смо када су у питању новогодишњи празници радили до сада. Уосталом, ми свакога дана растемо, отуда и нови стандарди. Идеја је да програми трају два месеца и верујем да ће бити лепо, да ће Смедеревци уживати у том амбјенту који би чинила клизалишта са стазама, посебни садржаји и један нарочит базар. Ја не путујем много, али тамо где идем увек нешто видим и желим да нешто од тога пренесем код нас. Некоме ће се „Зимска бајка“ свидети, неко ће ме критиковати, али верујем да ће бити добро да се то дешава у Смедереву. Смедеревце очекује велико изненађење, које ће верујем бити примамљиво и људима из околних градова.