Да би се дискриминација спречила, прво је морамо препознати

ПРЕДСТАВНИЦИ ПОВЕРЕНИШТВА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ:

Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Смедерева и Градски савез социјално хуманитарних организација Смедерево у Скупштинској сали Градске управе заједно су организовали трибину “Препознај дискриминацију”.

На трибни о дискриминацији говорила је руководилац Групе за притужбе у институцији Повереника за заштиту равноправности, Тијана Милошевић и члан Градског већа, Драган Станић. Трибина је организована у склопу низа програма којима је у Смедереву обележен 3. децембар, Међународни дана особа са инвалидитетом и 10. децембар, Међународни дан људских права.
Главне теме трибне су биле шта је дискриминација и како је препознати. Тијана Милошевић наводи да се пуно о њој говори, а неки наши грађани и грађанке ипак не знају о чему се тачно ради. Она је такође говорила и о надлежностима повереника за заштиту равноправности као и како користити тај важни механизам да се грађани обрате када сматрају да су дискриминисани.
Драган Станић, члан Градског већа, најавио је од следеће године велике промене. Он је истакао да од 10,158 особа са инвалидитетом познаје само око хиљаду, као и да то треба хитно да се промени.
“Мораћемо да се спустимо у наша села и да имамо много више оваквих састанака. Да обиђемо све школе и да упознамо још много људи који вероватно чекају наш долазак у њихову средину. Ово је тема о којој би сви присутни рекли да је одлично познају. То је само због једне ствари. О неким стварима смо почели да причамо отворено, а оно што је јако битно јесте да средства штампаног и електронског информисања томе посвећују све више пажње. Да бисмо знали како да се боримо против тога, морамо знати са чим се боримо, а један од начина и путева су свакако ове трибине којих ће бити све више у 2018. години. Иако смо при крају наших активности ове године, рекли смо да ћемо се потрудити да нам 3. децембар буде сваки дан. Идуће године нас чека заиста велики посао” закључио је Станић.
Иако је убеђена да сви знају шта је то дискриминација и да се готово свакодневно сусрећемо са њом, Тијана Милошевић, сматра да треба да научимо како да је препознамо, јер, многе појаве јесу неке друге повреде права и не мора да значи да су оне истовремено дискриминација. Она наводи да се у нашем друштву неретко не разуме сасвим добро шта то дискриминација представља.
Пол и инвалидитет су током 2016. године били најчешћи основи због којих је повереник за заштиту равноправности примао притужбе.
“Да би неко поступање испунило дискриминацију морају да буду испуњена два услова. Први услов је да особа буде стављена у неки неједнак положај у односу на неког другог, где је неком другом дато право које вама није омогућено или просто да сте доживели неку неправду. Највише се греши код тог другог услова који мора бити испуњен да би неко поступање било дискриминација. То је да то неједнако поступање мора бити засновано на нашем личном својству. Лична својства су неке наше личне карактеристике, са њима смо се родили, неке смо стекли током живота, а оно што је битно код њих јесте да су важан део нашег идентитета. За свако то наше лично својство постоји низ стереотипа у друштву. Тако се особе са инвалидитетом називају особе са посебним потребама, док сви знамо да те исте особе немају никакве посебне потребе у односу на особе које немају инвалидитет и да оне своје потребе испуњавају на другачији нацин. Постоје разне предрасуде и оно што смо могли да видимо кроз нашу праксу је да ту постоји став да се особе са инвалидитетом претерано жале или им се претерано диве” рекла је Тијана Милошевић.
Постоје два основона облика дискриминације из којих су сви остали изведени. Непосредна дискриминација је она која је потпуно јасна и која је уочљива на први поглед. Када су у питању особе са инвалидитетом највише имају притужбе због неприступачности јавних објеката или површина, а прави пример је када имају степенице које они не могу да савладају, то значи да су непосредно дискриминисане. Оно што је мало компликованије да се види и препозна јесте посредна дискриминација. То је вид дискриминације у којој се према свима поступа једнако. Један од најтежих облика дискриминације изведене из ове две јесте говор мржње.
Он на срећу није чест када су особе са инвалидитетом у питању. Најчешће се доводи у везу са националним мањинама и припадницима ЛГБТ популације. Тако да можемо видети разне графите као што су “Србија Србима” или “Геј параде неће бити”, то су позиви на линч и то је најтежи облик дискриминације јер након њега може да следи насиље па чак и ратови. Били смо и сами сведоци како су неки ратови започети говором мржње.
Трбиниу је кратко испратила и градоначелница Смедерева, докторка Јасна Аврамовић, која је похвалила све организације особа са инвалидитетом и нагласила су њена врата отворена за све њихове проблеме.
“Ми у Смедереву смо водили различите битке. Као локална заједница смо радили колико смо могли и што се тиче приступних места урадили смо их јако много. Свесни смо и сами колико један ивичњак може да направи проблем. Мислим да су овакве требине одлична ствар јер имамо различите степене инвалидности. За све што можемо да их помогнемо, ми смо ту” поручила је Јасна Аврамовић.