Незаборавно вече са Влатком на заједничком матерњем језику

ПРЕД ПРЕПУНОМ ДВОРАНОМ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ НАСТУПИО ВЛАТКО СТЕФАНОВСКИ

Једанаестог децембра је у смедеревском Центру за културу наступао један од најбољих светских гитариста и извођача и композоитора такозване „светске музике,“ бивши лидер велике југословенске групе „Леб и сол“, Влатко Стефановски.

Врхунски гитариста чије је стваралаштво током богате каријере која траје више од четири деценије пример аутентичности, посвећености, квалитета и стилске рафинираности у области гитарске музике, Влатко Стефановски, у смедеревском Центру за културу, у Великој дворани у којој није било слободног места, промовисао је нови албум „Матерњи језик“. Ради се о инструменталним аранжманима које је Стефановски осмислио за акустичну гитару и за препознатљиве композиције као што су „Бистра вода“, дело створено у његовој сарадњи са Боданом Арсовским, и велики етно џез рок хит „Македонско девојче“ Јонча Христовског, који је Влатко годинама изводио са својим триом.
Влатко је извео и „Успаванку за Радмилу М“ Горана Бреговића, „Зошто си ме мајко родила“ Стева Теодосиевског, „Пелистерско оро“ Тала Огненовског. На концерту су се чуле и нумере које представљају гитарске интерпретације дела традиционалне македонске музике које се налазе на албуму и које сведоче о једном од основних обележја развојног и стваралачког пута прослављеног музичара. „Матерњи језик“ је албум који доноси спој виртуозности и емоције. Представио га је и у нашем граду где је како каже дошао да засвира на увце Смедеревцима. Том приликом је настао и овај разговор за Наше новине.

Влатко, ти си колико знамо трећи пут званично у Смедереву!? Постајеш редован, што нас радује…

Не, грешите, много грешите, ја сам овде врло често. Имао сам много пријатеља, неки од њих више нису међу живима, у Смедереву. Долазио сам и увек волим да дођем поред Дунава, да поједем добру дунавску рибу. Дакле често сам овде и волим Смедерево. Били су то занимљиви доласци и одласци у Смедерево.
Први пут сте били још седамдесетих година, односно 1976. или 1977. године. Тада сте били гост код Доце у дискотеци Вад. Барем сам вас ја тада први пут гледао, као клинац…
Ах да сећам се тога, било је то у неком омладинском дому, где је била и месна заједница. Било је једва педесет људи, али смо ми одсвирали као да их је педесет хиљада.

Ето, прошло је 40 година и ви сте од 50 стигли до 50 хиљада људи, колико има на вашим концертима у иностранству. Шта сте све прошли између на том дугом, дугом пту који траје четири деценије?

Много радости, много жара, много емоција! Ево и вечерашњи концерт је ствар размене емоција између мене и публике. Одлучио сам да дођем сам и да без много технике и помагала, свирам на увце Смедеревцима. Знам поуздано да је то најбољи начин да допрете до публике. Да изађете сами са гитаром и да им свирате као у кафани на уво. То највише воле и тако је било и вечерас…

Промовишете нови албум „Матерњи језик“, којим то матерњим језиком говорите ви и ваша публика?

Овај албум је дуго сазревао у мени. Чекао сам тренутак да ми затитра у души и у срцу, да би то што снимим имало емоциналног капацитета. Ипак је ово мој 35, чак 36. албум. Емоција је најважнија, то што пружиш, што одсвираш или изведеш, то је суштина. Слушам данашње клинце, који ми кажу – Влатко, идемо у Лондон да ремастерирамо албум – Супер је, момци, све то, кажем им, али шта ћете то мастерирати? Јесте направли нешто, неку ствар? Дакле, све се своди на исто, пре четрдесет година или данас, имаш или немаш то нешто, имаш или немаш песму, знаш или не знаш да је изведеш… Данас имамо тако много те дигиталне опреме и технолгије. Сам процес снимања постоји да би се ухватио врхунски перформанс и много је лакше снимити него да се нешто изведе. Данас имате све те плаг инове, процесоре, силна та техничка помагала, али, ипак, на крају остаје само извођач и оно што зводи. На крају остају само праве вредности и праве изведбе. Знате, раније је Синтар снимао, па чак и Елвис, са само једним микрофоном, који је хватао и вас и бенд. Данас се озвучава сваки триангл, свака контра чинела. Знате, умеће је важно.

Ви сте увек имали добру комуникацију са публиком. Имате и данас фанове из целог света, који цене то што радите…

Комуникација између извођача и публике је веома битна. Баш због тих емотивних нијанси. Данас сам добио мејл од једног великог фана из Норвешке. Он је већ набавио албум и не штеди комплименте. Такође добио сам две врхунске рецензије са пет звездица од еминтетних страних сајтова. Један од љих је и амерички и баш сам поносан на те оцене. Значе ми, у том смислу да је наша балканска музика препозната као светска, али ако све врхунски, светски изведе. Дакле, свет је заиста глобално село. Верујем у оно што сам урадио и видећете, нови албум је прави.

Отпевали сте и неколико песама са старе листе групе „Леб и сол“, али сте и одсвирали и „Успаванку за Радмилу М“, са албума Бијелог дугмета. Како бирате репертоар?

Многи не знају, али је ред да се подсетимо да сам ја „Успаванку за Радмилу М“ одсвирао за тај албум Бијелог дугмета заједно са Гораном Бреговићем још 1981. године. Лепа је то и топла песма, много је волим и зато сам је уврстио на албум. Наравно, вама и осталим времешнијим фановима „Леб и сола“, отпевао сам и неколико старих песама, да баш не давим само са инструјенталном музиком. Надам се да вам се допало извођење старе баладе „Чувам ноћ од будних“ у овом, акустичарком фазону. Покушавам да сам минимумом технолгоије и оркестрације, досегнем максимум емоција. Знате, осим загађења ваздуха, ми смо отровани и звуком. Ми смо заборавили шта је тишина и да уживамо мало у тишини и хармоноији. Ја то покушавам и надам се успевам са овим албумом.