“Немањићи између Истока и Запада”

СРЕДЊЕВЕКОВНА СРБИЈА НА ИСТОРИЈСКОМ РАЗМЕЂУ:

Историјски архив у Смедереву био је домаћин занимљивог предавња.

“Велико нам је задовољство што сте са нама и што сте се одазвали нашем позиву да приствујете нашем програму који Историјски архив организује у оквиру 29. Смедеревских светосавских свечаности. Наша основна делатност од нас изискује да брижљиво, предано прикупљамо, обрађујемо и чувамо архивску грађу и на тај начин сачувамо културно наслеђе нашег града како би га баштиниле генерације које долазе ” – тим речима колектив Историјског архива обратио Смедеревцима и свим гостима пред ново предавање у оквиру 29. Смедеревских светосавских свечаности.
Осим ове примарне делатности, Историјски архив је установа која има одређену мисију, да кроз разноврсне програме у виду организације научних скупова, изложби, предавања као и штампања одредјених публикација, нашим суграђанима приближи прво локалну, а онда и националну културну баштину. Из тих разлога архив се врло радо одазива и учествује на свим манифестацијама које се организују под покровитељством града Смедерева. Тако је у оквиру овогодишњих светосавских свечаности организовано предавање “Немањићи између Истока и Запада” које је одржао доктор Борис Стојковски, доцент на Филозофском Факулету у Новом Саду.
На почетку излагања, навео је бројне везе Смедерева са Војводином и Новим Садом. Почећи од заједничке реке која нас спаја, а то је Дунав, која је само прва веза у низу које трају готово хиљаду година. Везује нас и породица Бранковић која је можда и најчвршћа спона са простором данашње Војводине јер су управо одавде Бранковићи прешли у Угарску. За њега су све су то били неки историјски услови који су довели до тога да се овим предавањем постави камен темељац једне будуће мултидисциплинарне сарадње између Смедерева и Војводине.“Можда наслов разговора делује на први поглед чак и претенциозно и можда би некоме одзвањало у ушима да се ту ради о некаквом огромној улози Србије у борби Истока и Запада, али кад погледамо, средњевековна Србија се заиста налазила на тој цивилизацијској размеђи. Иако срцем, духом и идентитетски чврсто идемо ка Истоку из, пре свега политичких и економски разлога, а често је једно око кретало и ка Западном свету. Изабрали смо Немањиће из много разлога. Мислим да је непотребно све набрајати али један је кључни – тек је минула година како смо прославили осам векова крунисања Стефана Првовенчаног и осам векова колико је Србија независно медјународно призната држава. Већ идуће године, за десетак месеци, улазимо у нову једнако велику годишњицу, када је заокружен читав тај процесс, а то је када је Свети Сава издејствовао аутокефалност српске православне црвке” рекао је Стојковски. Доктор Борис Стојковски диполомирао је 2005. године на Филозофском Факултету у Новом Саду на којем је 2008. магистрирао а 2014. докторирао. Исте године године постао је доцент. Односи његовог интересовања и истраживања су општа историја Средњег века са нагласком на историју медитерана, историју Византије, историја хришћанства и цркве као и историја Арапа и ислама. Аутор је више од 90 научних радова и учесник више од 60 научних скупова. Учествовао је на пет националних и међународних пројеката.