Успешни су само они који не одустају

ОВОГОДИШЊИ ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ ПОВЕЉЕ ДР НЕНАД ПЕТРОВИЋ ПОРУЧИО:

На 29. Свечаној светосавској академији Светосавску повељу је добио професор доктор Ненад Петровић. Награде за стваралаштво младих припале су Ољи Јаковљевић, Алекси Нишевићу и Анђели Ћирић.

Kaкo су то на почетку програма казали Софија Грба и Урош Тимић, водитељи програма свечабности, Смедеревци су се по 29. пут окупили, у предвечерје празника посвећеног Светом Сави, како би исписали нове редове најдуже српске приче коју наш народ казује дуже од осам векова.
Прво што се са Велике сцене Центра за културу, традиционално чује је химна Светом Сави, а овога пута ју је извео Хор РТС-а, под диригентском палицом Бојана Суђића. У наставку је светосавску беседу говорио протојереј Жељко Ђурић, старешина Храма Успења Пресвете Богородице у Смедереву. Постављајући као кључна питања то шта је Свети Сава себи, а затим и нама поставио као циљ и које је то снажно надахнуће имао како би остварио сва та дела, Ђурић каже:
Одговор је тајна Богочовека, Христа. Из семенке које је Свети посадио израсло је стабло српске цркве чије су гране обгрлиле васељену са храмовима Светога Саве. Од Сент Андреје до Сан Франциска, од Јоханесбурга до Ванкувера, од Јапана и храма Светога Саве који је гроф Сава Владисављевић подигао на руско – кинеској граници до Сиднеја и Столкхолма. Савиндану се радују све српске богомоље јер нема ни једне без његовог лика и сва места јер нема ни једног у коме није остала Савина стопа, лакат, ребро, око… Историја нашега народа пре Св. Саве и наша историја без њега, када смо га се одрицали, јесте историја лутања, падања и пропадања јер бити без светитеља исто је што и без Христа бити. Сава је добро знао да спасење и живот нису у томе што смо по имену Срби. Живот и спасење јесу у Христу, заједништву са њим. Исповедајући Христа, Сава је био највећи реформатор друштвеног и духовног живота јер тежиште народнога бића поставља у нову реалност, у заједницу са Христом. Тако је он, српски народ увео у европску заједницу хришћанских народа. Са пуним правом нашег просветитеља зовемо оцем нације и учитељем народа. Зато и данас, када смо од једног озбиљног и великог, културног и цивилизованог народа постали чемеран и јадан народ, коме свако може држати лекције и придике, окренимо се своме светитељу и учитељу и вери Христовој. Ни један Србин пре њега није видео толико странога света, а више ценио своју земљу и волео своје људе. Разговарао је са царевима и султанима, али се дружио са пастирима и божјацима. Радо је виђен на дворовима, али би стигао и да чобану причува стадо, као што се Христос појављивао по земљи и страдао под многим именима, тако је страдао и Свети Сава. Његов осврт на мучеништво траје до данашњег дана. Онај ко је умирао за овај свет служећи Богу, а не људима, свлачен је са небеса на земљу. Онај који је није знао за стране и странке накнадно је уписиван увек у оне који су страдали. Завађали су нас са помиритељем, делили са ујединитељем. Савременик и сапатник свих страдалника прешао је пут од врачарске ломаче до гасних комора, електричних столица и масовних гробница. Деца данас застају пред недоумицама које нису недоумице, већ застрашујућа празнина постојања, јер видимо свет техничких и глобалних силника у коме је захладнела љубав јер за правило лудост изабраше. Савино просветитељство није ништа друго него правилност и православност еванђеља Христовога, доживљено кроз дела и искуство православних светитеља, као најаутентичнијих ширитеља истински хуманог просветитељства. Долази време нових прилика и искушења. Какве ћемо одговоре дати? Да ли ћемо опет осрамотити претке, постидети потомке, зависиће опет од наших слободних одлука. Важно је да разумемо да у области духа већ имамо оно најважније за победу. Потребно је дубинско и стварно разумевање за историју, тек тада ће она бити наше упориште и извор охрабрења. Нација која у свом сећању има Светога Саву, Светога Кнеза Лазара, Мишар, Цер, Колубару, Јасеновац, Олују и Милосдрног анђела нема разлога да се преда нити да трпи насиље. Срби не могу и не умеју да се одрекну слободе јер су њоме обележени пре много векова. Потребно је да живимо у своме времену, да добро познајемо савремени свет, како онај који сматрамо пријатељским, тако и онај који у нама види непријатеља. Коначно, наше главно упориште није ни у прошлости, ни у садашњости, него у будућности. Оно је у нашој вери, идеалима, које неизмењене предајемо у наслеђе својим потомцима. Ту веру и те идеале вековима чува наша црква. Подстицаји за дубинско разумевање националне историје налазе се свуда око нас. Стратешка Савина мисао да Србија треба да буде мост између Истока и Запада потврђивана је увек у кључним моментима историје, која је данас актуелнија него икада, када су потребни мудрост слога и снага светога његовога имена како би се очувало посустало национално биће и очувала најзначајнија територија, Косово и Метохија. Над оним што се у наше дане дешава над Косовом лебди брижни лик Светог Саве. Косовско питање је исувише судбинско да би било само дневно и политичко. У молитве свих нас призивам Светог Николаја српског богољупца и светосавца који је поздрављао свој народ поздравом „Помози вам Бог браћо! И кад вас тако поздрављам ја у себи мислим и у срцу Бога молим да вам помогне веру сачувати да би вам се живот сачувао и поштењем одржати да би вам се др­жа­ва одржа­ла“ цитирао је на крају, протојереј речи Николаја Велимировића уз поруку да човек жање оно што посеје…
Свечана светосвка академија настављена је потом наступом ђака школе „Др Јован Цвијић“ која је била овогодишњи домаћин, а припремљен је драмски приказ у част заштитника свих српских школа.
По обичају, међу најзначајнијим тренудима Светосавских свечаности у Смедереву свакако је додела признања за истакнуте појединце који су својим радом и залагањем померили границе у одређеној области и постали узор. Разматрајући предлоге Комисије за јавна признања, градоначелница је донела одлуку о додели Светосавске повеље и Светосавске награде за стваралаштво младих.
Повеља, овога пута припада професору доктору Ненаду Петровићу за изузетне резултате у области здравства и хуманитарног рада. Рођен је у Смедереву 1953. Природно математички факултет уписао је 1976, на одсеку за молекуларну биологију који завршава просечном оценом 9. Постдипломске студије завршава 1986. Његова магистарска теза о клонирању гена за људски бета интерферон, помоћу његове оригиналне методе, у то време представљала је револуционаран приступ овој теми што је изазвало велику пажњу интернационалних научних кругова. Докторске студије завршава 1992. на одсеку за био хемију Универзитета у Њујорку са пуном државном стипендијом, а одмах након тога почео је да ради у Институту за изучавање канцерогених обољења Росфел парк у Бафалу, једном од пет најзначајнијих онколошких института у Америци. Ненад Петровић је био професор асистент на Медицинском факултету у Пенсилванији, виши научни сарадник на универзитету Западне Аустралије, асистент на Универзитету америчке државе Конетикат, објавио је две стручне књиге и 35 научно истраживачких радова, од којих су многи потврђени међународним наградама. Консултант је једног пет водећих часописа за васкуларну биологију, учесник многобројних конгреса, члан три професионална удружења. Предавао је фармакологију на многим реномираним америчким и аустралијским универзитетима, а тренутно је професор на Универзитету Јужне Аустралије. Он је такође и човек великог срца, бавио се добротворним радом, помагао деци са подручја захваћених ратом у Босни, организовао многобројне пошиљке помоћи, хране и лекова за сиротишта, допринео бољем положају српских емиграната, а 1999. Скренуо је пажњу на неправду који српски народ трпи организујући бројне активности. Уредник је књиге “Југославијо, у срцу те носим”, збирке оригиналних текстова обичних људи у Србији, објављених на интернету током бомбардовања.
Награду за стваралаштво младих, ове године добило је троје ученика. Оља Јаковљевић је студент прве године ЕТФ-а у Београду, прошлогодишњи ученик генерације смедеревске Гимназије, носилац Дипломе Вук Караџић и Специјалне дипломе из српског језика. Такмичила се и освајала награде и на надметањима из математике и француског језика. и освајала награде. Као члан екипе Архимедес освојила је треће место у појединачном рангу.
Алекса Нишевић, такође је студнет прве годие Електротехничког факултета, претходно ученик природно математичког смера гимназије, носилац Дипломе Вук Караџић и Специјалне дипломе из математике. Освојио је друго место на републичком такмичењу у математици.
Анђела Ћирић, ученица првог разреда Гимназије, била је ђак генерације у школи „Др Јован Цвијић“, носилац је дипломе Вук Караџић и чак пет специјалних диплома за резултате на такмичењима из српског језика, историје, физике, математике и хемије.
Свим награђенима, честитао је председник Организационог одбора свечаности, Бранче Стојановић, поручујући да су те вечери, пред Смедеревцима они најбољи, чија дела треба да буду путоказ свима осталима. Захваљујући на признању, једном од највећих и најзначајнијих које се у Смедереву може добити, др Ненад Петровић је поручио:
Велика ми је част да примим награду од вас јер се каже да нико није успео у животу ако не успе у свом родном граду. Кад сам давне 1976. отишао, пропутовао сам цео свет, видео многе земље и људе, али свој град нисам никад заборавио. Мој посао је научно истраживање, али и рад са младим људима и то је био мој најважнији посао протеклих 30 година. А млади људи данас, нарочито они који су најбољи, имају проблема да се суоче са неуспехом. И један од мојих задатака, као учитеља је да их научим да живот није само низање успеха него да постоји и велика шанса да се доживи неуспех. Између успешног и неуспешног човека, разлика је та што успешан наставља даље да ради и не одустаје. Од 1000 добрих идеја само је једна најбоља као што рече Тесла, само је једна остварива. Значи, млади треба да промисле веома добро. Они данас мисле о запослењу као главном циљу јер је то данас тешко добити. Али, то не треба да их брине, највише треба да воде рачуна о томе да буду добри стручњаци чиме год да се баве. Ако сте добри у свом послу, људи ће вас препознати и дати вам посао. Млади не треба да стану никад. Имам студенте који падну на испиту, а кажу радили смо најбоље што смо најбоље могли. Па, није тако. Никада не треба одустајати, непрекидно се усавршавајте као људи и нека вас проблеми не обесхрабрују. У животу, није најважнији циљ, већ све оно што вас чека на путовању до тог циља. Хтео бих такође младима да поручим да је веома важно да одвоје време за помоћ својој заједници. Што сте успешнији већа је одговорност на вама, упире се поглед у вас да помогнете свом народу и понесете бакљу – закључио је Петровић.