Ни једно озбиљно друштво не би дозволило оно што се догодило „Смедеревки“

ЖАЛ ЗА „СМЕДЕРЕВКОМ“ – ЈЕДИНОМ СОРТОМ НА СВЕТУ НАЗВАНОМ ПО ЈЕДНОМ ГРАДУ

Страни енолози, а међу њима и група која је недавно посетила Смедерево, могу да разумеју доста тога када је реч о отежавајућим околностима за српско винарство, али никако не разумеју равнодушност када су у питању неке јединствене предности које су код нас занемарене. Међу њима је прича о некада чувеној, данас девастираној „Смедеревки“. Најтеже је, тим експретима из иностранства објаснити да наша држава нема институције које би се бавиле обнављањем ове аутохтоне сорте. Сви ми жалимо за „Смедеревком“ и не разумемо како се догодило да је данас пакују сви осим нас Смедереваца, али истина је следећа – нити је то „Смдеревка“ нити тренутно постоје могућности да се она ревитализује. Реч је о томе да се клонском селекцијом и развојем сорте баве државне институције и стручњаци, то не могу да раде винари. Озбиљне научне установе треба да бирају најбоље селекције, а то је случај и са „Смедеревком“, којом се данас нико не бави, тешко је наћи и обичну садницу, а камоли направити клон. Било је дилема да ли она припада групи винских сорти, или је ипак само стона врста, јер то што смо ми од ње правили вино не значи да је она за то погодна. Али колико год да су јој квалитети нижи, на њој треба радити, ескпериментисати. Што превазилази капацитете винарија. Штета је што ништа не можемо да урадимо, сви смо свесни тога да треба, али не видимо начин како да се боримо са тим, кога и како да натерамо у овој држави да се позабави том сортом. Наша винарија има понешто „Смедеревке“ коју спајамо са совињоном, па добијамо „Дует“ али није то поента, већ да од чисте „Смедеревке“ направимо нешто више од онога што је она данас. Да би се то десило, сортимент мора да потекне из Института. Како је до тога дошло? Па, „Смедеревка“ је изворно, и још увек понегде може тако да се нађе, округла, жутог зрна. Временом су је развијали и од ње направили зелену, шиљату, крупнију врсту. Таква је тада била смерница, задатак је био да се направи такав клон, да роди више, да буде отпорнија на болести, а питање квалитета није било у првом плану. Али и то је била нека смерница, постојао је неки план. Сада се не ради ништа. Било би добро да се покрене та прича па да видимо, шта је сада будућност „Смедеревке“. Да је мењамо, можда да буде опет мање родности, али да буде квалитетнија за конзумацију као чисто вино. Нисмо нашли ниједног професора који би то пожелео да ради – објашњава Јеремић. Тако смо дошли у позицију да имамо сорту за коју нико ни не зна да је наша, а да ствар буде гора, она нигде није евидентирана, у међународном регистру, „Смедеревке“ нема. Док смо се ми премишљали, Македонци и Грци су се утркивали да докажу да је њихова. Ови други су у томе успели па је доказано да је та сорта изворно грчка. И наравно, не зове се „Смедеревка“. Нама пак, нико не може забранити да ми уђемо у нову регистрацију, нико не може промнеити име сорти, за нас је она „Смедеревка“ и у нашем окружењу се она тако зове и мислим да је то довољан разлог. То што смо ми дозволили да се под тим именом увозе којекаква најнекваилтетнија вина, то је наша брука и срамота. Замислите да Загреб има сорту и да се вино зове „Загрепчанка“. Знате када би Македонци смели да вино назову тако? Никад! А камоли да им под тим називом пласирају најгори могући квалитет. А код нас то никога не боли. Дозвољава се увоз из Херцеговине, Македоније… А у тим винима има свега осим „Смедеревке“. Ту су остаци свих могућигх сорти, најјефтинијег грожђа. Ми то дозовољамо и „Смедеревка“ је постала синомин за нешто најлошије. То је немогуће у оваквим околностима. Са киме да се боримо, са нашима који то дозвољавају или са македонским гигантима? Ни једно озбиљно друштво тако нешто не би дозволило. Штета је, али ко зна, можда ће се у будућности неко потрудити да оживи „Смедеревку“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *