Хидропонска производња поврћа

Саветодавац: Драгомир Радић – дипл. инж. пољ. ПССС Смедерево

Хидропонско гајење биљака значи гајење без земљишта у хранљивом воденом раствору. Оно се почело примењивати у условима где није било довољно плодног земљишта или је оно било заражено биљним болестима. Први су га применили стари Вавилонци у својим висећим вртовима, затим Астеци на пловећим острвима са поврћем. Крајем 20. века хидропонија се нарочито развила у САД и Холандији. Томе је нарочито допринело сазнање да коренов систем биљке узима храну из воденог раствора а не из земљишта, које служи само за причвршћивање. У воденом раствору биљка не мора да развија велики корен као у слободној природи у борби за тешко доступном водом, већ ту енергију троши на развој плодова.
Систем хидропоније је добар онолико колико је добар хранљиви раствор који се користи.
Предности су бројне: елеминисање болести, инсеката и корова из земљишта, смањена употреба хемијских средстава, нема трошкова припреме земљишта, смањено време између садње две културе, значајно виши и квалитетнији приноси, троши се мање воде и ђубрива.
Недостаци су: велика почетна улагања; захтева прецизност и велико знање из области хемије, исхране и физиологије биља; потребна је стална присутност; користе се посебна ђубрива; проблем са болестима које се шире водом (Verticillium)
Због скупе технологије, највише се гаје парадајз, краставац, паприка и салата, као и разне врсте резаног цвећа и јагодa.
Биљке узгајане у хидропонији су здравије од биљака са земље. Оне добијају готово идеално избалансирану храну и веома ретко долазе у контакт са болестима које су везане за земљиште. Сам систем је веома штедљив и практичан тако да се хидропонија може развити и на местима која не обилују воденим ресурсима. Гајењем биљака у веома чистим и готово идеалним условима постижу се многоструке уштеде јер нема припреме земљишта, потрошња инсектицида и фунгицида је смањена као и губици хранљивих материја кроз земљиште. Када биљка расте у земљи она огромну количину енергије троши на развој кореновог система којим прикупља воду и хранљиве материје. Када расте у хидропонији корен се купа у хранљивом раствору. Из тог раствора биљка је способна да сву енергију утроши на развој цветова и плодова. Такве биљке су у одличној кондицији што се огледа у њиховом здравственом стању. Зато су плодови које доносе ове биљке нешто већи, укуснији и богатији хранљивим материјама. Наравно, да би се нормално развијао корену је неопходна физичка потпора коју обезбеђујемо неким од следећих медијума песак, камење, кокосова влакна или камена вуна, или комбинацијом неких од ових медијума.
Према начину кружења воде, хидропонски систем може да буде затворен и отворен.
Постоји више типова хидропонских система. Могу да буду са употребом супстрата или без њих. Најважнији хидропонски системи без супстрата су :
Водена култура је најједноставнији систем. На базену са водом плутају биљке на платформи од стиропора. Корен је директно у води. Ваздушна пумпа обогаћује воду кисеоником и уједно меша хранива у води.
НФТ или техника хранљивог филма – Вода обогаћена кисеоником и хранивима споро протиче кроз пластичне цеви у којима се налазе рупичасте саксије са биљкама, а корен је у сталном додиру са раствором. Раствор се враћа у резервоар где се обогаћује и опет враћа у систем.
Аеропонски систем је највиша технологија у хидропонији без супстрата. Корење виси у празном кориту, али се купа у фино распршеној хранљивој измаглици сваких неколико минута. Корeње много лакше упија хранива јер има лако доступан кисеоник. Биљке расту до 50 % брже него на супстрату.
Супстрати могу да буду органски, неоргански и синтетички. Од органских се користе тресет, компост, дрвено влакно, кокосово влакно и слично. Од неорганских се највише користе камена вуна, перлит, испрани песак и вермикулит. Синтетички су од полистирена, полиуретана и хигромула. Супстрат мора да буде стерилан и инертан, да је порозан и да добро држи воду.
Кап по кап или Дрип-систем је најзаступљенији код производње плодовитог поврћа на супстрату. Хранљиви раствор се доводи подводном пумпом до сваке биљке посебно са малом капаљком. Земљиште у пластенику је покривено фолијом ради веће хигијене. У модерној производњи користе се компјутери за управљање наводњавањем и корекцију хранљивог раствора. За сваку биљну врсту постоје препоручене количине хранива и рН који се прате редовном анализом раствора и према потреби се додају хранива и киселине.