О Белој недељи, покладама и карневалима у европском наслеђу

ПОСЛЕ ПРЕДАВАЊА, У МУЗЕЈУ ЗА ПУБЛИКУ ЈОШ ДВА ЕТНОЛОШКА ФИЛМА:

Два етнолошка филма о томе како се изворни обичаји и наслеђа, попут покладних ритуала под маскама мењају или губе под утицајем других култура.

Музеј у Смедереву организовао је предавање „Бела недеља и карневал у европском наслеђу – сличности и разлике“ на коме је говорила др Весна Марјановић, етнолог/антрополог. Уз то, за публику је припремљена и пројекција филма „Carnival – king of Europe“, а, још два етнолошка филма, у смедеревском Музеју биће приказана у среду, 27. фебруара. Програм почиње од 18 и 30.
Први је филм „Тко може бити звончар“ настао у продукцији ХТВ пре десет година. У филму се експлицитно расправља о традиционалном облику организације покладних (карневалских) збивања у Истри, у Хрватској и новој појави укључивања појединих градова Истре у Федерацију европских карневалских градова која утиче на губљење традиционалних вредности и значаја спровођења ритуала под маскама.
Друго остварење је „Зашто нема…Биле су Беле покладе у Крушчици“, Телевизије Нови Сад из 1995. У филму се представљају Беле покладе у Крушчици, селу у општини Беле Цркве, у јужном Банату.
Објашњавајући које су разлике, а шта сличности између Беле недеље и карневала из европског наслеђа, др Весна Марјановић каже да се карневал у Србији као спектакл посвећен пролећним масовним народним светковинама појављује тек на почетку 21.века. До тада је, еквивалент карневалу код нас била Бела недеља, односно покладе пред велики ускршњи пост:
Често су називане беле покладе, проштене покладе, завршне покладе, месопуст, месојеђе, сирне покладе, фашанге (од немачке речи fašnik).  У новије време, лети се под окриљем туристичких организација појединих градова и Туристичке организације Републике Србије организују спектакли који носе назив карневал, па су данас познати карневали у Панчеву, Белој Цркви, Врњачкој Бањи, Београду, Новом Саду, Сомбору, Лесковцу, Пожаревцу, Шапцу. У не тако давној прошлости, оно што је за многе земље Европе карневал, у Србији је била Бела недеља. Одржава се на прекретници смене годишњих доба – летаргичног мртвила зиме и почетка буђења пролећа. Ухватљив део народног општења са природом је његово понашање посебно у граничном времену када се одиграва прелазак с једног начина исхране на други, из једног стања свакодневице у стање ишчекивања празника, Ускрса, али и буђења вегетације. Време одређено за ова догађања обухвата распон од божићних празника па све до осме недеље пред Ускрс. Тада се народ мобилише у славу пролећа. У том смислу Беле покладе су празник целог насеља, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Насељима круже маскиране поворке, обилазе домаћинстава и скупљају дарове. Након тога уз дружење око упаљених ватри, прескакања и кокања кокица, празновање се завршава.