Резидба винове лозе – резидба на зрело

АКТУЕЛНО У ВИНОГРАДАРСТВУ:

Пише: Биљана Николић, саветодавац у ПССС Смедерево

Основна резидба винове лозе се обавља у периоду мировања лозе, од опадања лишћа у јесен, до бубрења окаца у пролеће наредне године.

Производња грожђа се убраја у веома интензивне гране пољопривреде. Сматра се да се још у периоду одомаћивања винове лозе, на самом почетку њеног гајења, увидело да оне биљке, којима су животиње прекратиле ластаре, боље рађају и дају крупније и квалитетније грожђе. Због тога је уведена резидба винове лозе као прва мера при њеном гајењу. У доба Римљана било је дозвољено да се за црквене обреде користи само вино из орезаних винограда, јер је било бољег квалитета.
Резидба винове лозе спада у једну од основних помотехничких мера коју је неопходно примењивати сваке године. Резидба на зрело има за циљ да на чокоту обезбеди најбољи однос родног и вегетативног потенцијала, као и одржавање задатог облика, регулацију оптерећености чокота родом, оптималну осветљеност и проветреност шпалира, постизање адекватног квалитета грожђа. Такође, адекватна резидба олакшава примену свих других мера неге, као на пример, лачење ластара, закидање заперака, заштиту винове лозе, бербе итд.
Основна резидба винове лозе се обавља у периоду мировања лозе, од опадања лишћа у јесен, до бубрења окаца у пролеће наредне године. Време резидбе зависи од климатских услова у појединим виноградарским подручјима. У виногорјима Србије обавља се резидба у јесен, у току зиме и у пролеће. Јесења резидба обично почиње у другој половини новембра у засадима великих површина. Најпре се орезују најотпорније сорте према мразевима, као и засади на узвишењима на којима су мразеви слабијег интезитета. У случају повољних временских услова, резидба се обавља и током зиме, како би се завршила до краја марта, односно пре бубрења окаца.
У приватним виноградима убичајено је да резидба почиње средином фебруара, на дан Светог Трифуна, 14. фебруара, заштитника и славе виноградара. Овај обичај у потпуности уважава и климатске прилике у нашим виногорјима. До средине фебруара се у нашим виногорјима јављају јаки зимски мразеви, а након тога наступа топлије време, повољно за обављање резидбе. У то доба се веома прецизно може утврдити здраствено стање и родност зимских окаца, како би се обавила правилна резидба и на чокотима оставио потребан број родних окаца за доношење одређене висине приноса и квалитета грожђа у у наредној вегетацији.
За резидбу су најзначајнији једногодишњи зрели ластари, јер се на њима налазе зимска окца у чијим су пупољцима зачеци цвасти. Остављени део ластара после резидбе може бити кондир или лук, односно при основној резидби на зрело известан број ластара се одсеца до основе, а поједини ластари се прекраћују на одређеној удаљености од основе. У зависности од дужине тих делова ластара који се при резидби остављају на чокоту тј. од броја остављених окаца разликујемо следеће родне елементе: кратке и дуге кондире, кратке лукове, лукове средње дужине и дуге лукове.
У зависности од биолошких особености гајених сорти, родности окаца дуж ластара, узгојног облика и потребног степена оптерећења чокота родним окцима, примењује се кратка, дуга или мешовита резидба. Каква ће се резидба применити зависи од сортимента као и од распореда сазрелих ластара. Код нас се најчешће користи мешовита резидба и то по принципу Гијевог једногубог начина гајења, где се оставља један кратак кондир са два окца и један родни лук са 8-12 окаца у зависности од сортимента.
Правилна примена кратке, мешовите и дуге резидбе могућа је само када се резидба обавља ручно, коришћењем механичких, пнеуматских или електричних маказа. Пресецање ластара се врши на удаљености од око 1 cm изнад вршног окца које се оставља на кондирима или луковима. Пресек треба да има благу косину, супротно од окца, како би се сокови који се издвајају из ластара при сузењу, сливали супротно од окца низ кондире односно лукове.
Старији дебели делови стабла се одсецају са тестерицама, при чему се води рачуна да се што мање повређује скелет чокота, односно да се праве што мање ране. Након резидбе, поправку потпоре, затезање жице, везивање лозе и плитку обраду урадити пре кретања вегетације, пре него крене активирање окаца.
При резидби је неопходно вршити сталну регенерацију и подмлађивање чокота. Због тога се сваке године са чокота уклањају издужени, деформисани и неактивни делови стабла.