„Бела недеља и карневал у европском наслеђу – сличности и разлике“

МАГИЈА И РЕЛИГИЈА УСТУПИЛЕ СУ МЕСТО ЗАБАВИ:

У оквиру предавања “Бела недеља и карневал у европском наслеђу – сличности и разлике”, у организацији Музеја у Смедереву и др Весне Марјановић, етнолога и антрополога, приказани су етнолошки филмови.

Филмови се баве темом сличности европских култура у време „када се истерује зима и дочекује пролеће, у периоду месопуста  пред ускршњи пост, традиционалним обликом организације покладних (карневалских) збивања у Истри у Хрватској, а трећи у низу представља Беле покладе у Крушчици, селу у општини Беле Цркве, у јужном Банату. Бела недеља је последња седмица пред Васкршњи пост, а последњи дан те седмице се зове беле покладе. Према веровању, беле покладе прате обичаји ради заштите од злих духова. Некада су током целе беле недеље ишле маскиране поворке и певале испред кућа, док су их укућани даровали месом, сланином и колачима, а јајима обавезно. Учесници поворке су најчешће представљали сватове и уз смех и шалу играли и певали у двориштима не улазећи у кућу. Данас се једва могу сагледати архаични елементи, а уочава се све више продор новијих облика у понашању учесника, управо оних које диктира друштвена стварност у окружењу. На северним просторима Србије, издвајају се социјално-политичке актуелности које добијају свој пуни замах у времену обрнуте друштвене стварности док у централној Србији усредсредјено је на већ постојећи модел обиласка домаћинстава и прикупљања дарова. “Покладне обредне поворке под маскама су давно изашле из оквира магијско-религијског ритуала. Савремен човек на овим просторима је на дужи временски период одвојен од некадашњих представа појаве инкарнираног претка или аграрног божанства од којег се очекивала помоћ за плодност у новом вегетационом циклусу. Већина данашњих облика маскирања представља покрет у другом правцу и сједињује се са људима у моменту када они то и пожеле да практикују својом вољом. Магијско-религијско значење замењено је забавним садржајем који се манифестује у мобилизацији заједнице” закључује др Марјановић.