Уметност калиграфије у смедеревском Музеју

ПОСТАВКА ДОСТУПНА ДО 10. АПРИЛА:

Нова изложба у Музеју у Смедереву под називом Најлепше странице Четворојеванђеља из пера Светозара Пајића Дијака.

Изложба представља један сегмент из богатог опуса плодног новосадског уметника. Светозар Пајић Дијак је рођен 1955. године у Новом Саду. Професионално се бавио маркетингом све до 1991. године, када се потпуно окреће свету уметности. Сталан је члан Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије, Београд (УЛУПУДС), са признатим статусом самосталног уметника. Добитник је бројних признања и награда; године 2014. је добио престижну награду за животно дело УЛУПУДС-а за целокупно стваралаштво, а године 2017. Повељу са златником „Капетан Миша Анастасијевић“.
Први циклус је посветио сликању амбијенталних мотива војвођанских градова и родном Новом Саду, у комбинованој аква-туш техници. Светозар је за свој рад на промовисању амбијенталне културе градова Војводине и Новог Сада награђиван следећим наградама: Диплома „Златно слово“, са бронзаном медаљом за разгледнице Новог Сада, Диплома за успешан наступ на међународној изложби АРТ-ЕКСПО, Признање за вишелисни календар са мотивима Новог Сада.
Други циклус започиње после низа запажених изложби, 1998. године, преписивањем Законика цара Стефана Душана, у три примерка: два на старосрпском, на патинираној хартији и пергаменту и један, транскрибован на савремени српски језик, на патинираној хартији у истом маниру и стилу.
Приликом боравка у манастиру Хиландар открива лепоту писане речи у староставним књигама и надахнуто креће са изучавањем средњевековне рукописане баштине српског народа која се налази у књижној ризници манастира. Задивљен лепотом о којој се мало говори а још мање зна, креће у тежак преписивачки подухват на начин старих преписивача (дијака). Тако настаје 47 најлепших почетних страница Четворојеванђеља. Следе преписи: Откровење Јованово, Карејски типик Светог Саве, Мали молитвеник…
Циљ стваралачког рада и свих напора Светозара Пајића Дијака је да прикаже свом народу сопствену културу писмености и ненадмашну лепоту средњевековних рукописа и минујатура. Пајић се бави и примењеном уметношћу, стварајући предмете на које преноси калиграфске записе. Тако су настале прве српске монашке копче, знаци манастира.
Светозар Пајић Дијак је од 1991. године до данас имао више од 50 самосталних изложби и више од 15 колективних изложби у земљи и иностранству. Све изложбе је радио уз благослов многих високих црквених веродостојника Српске православне цркве.
На свечаности отварања наступила је музичка група Ђурђевке из Смедерева, а посетиоцима се обратила и директорка Музеја Татјана Гачпар као и аутор изложбе.