Где је крај почетка, кад о почетку краја већ све знамо!?

У КОНЦЕРТНОЈ ДВОРАНИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ДРУГЕ КЊИГE КРАТКИХ ПРИЧА ДРАГАНЕ ИЛИЋ ЂОРЂЕВИЋ

Збирка кратких прича Драгане Илић-Ђорђевић њен је „другенац“ како га је шаљиво назвала, говорећи о чињеници да је ово друга књига кратких прича из школског, али и свакодневног живота. Драгана је учитељица у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ и на стварање и збирање прича, нагнали су је читаоци њених постова и кратких, духовитих књижевних форми на Фејсбуку.
Прву збирку прича, искључиво посвећену школском животу, догодовштинама из учионице, савременог просветног и животног миљеа и оног, прошлог, када смо ми одрастали, написала сам и објавила прошле године крајем јуна. „Да ти причам“ назив је прве збирке, која је била добро примљена код оних, којима сам се обраћала, ученика, наставника, родитеља, али и бројних пријатеља, који су до тада могли само на друштвеним мрежама да читају моје кратке приче, блогове и шале из школског и свакодневног живота – рекла је Драгана Илић Ђорђевић. Драгана је другу збирку прича почела да пише наменски, јер су јој се таксисти обратили са молбом да напише приче за њих, о њиховом свакодневном животу и раду. Ту су и настале прве три приче, објављене у блоку „Поглед у ретровизор“ али је касније одлучила да збирку допуни и обогати и причама из учионице, свакодневног живота и на крају, сасвим озбиљним причама. Ту сам се у том другом, односно последњем делу књиге, обратила и озбиљнијој читалачкој публици, јер ипак не желим да ме доживе само као лаког аутора и писца забавних и комичних прича – уз осмех каже Драгана.
Приче „Кад наставник зна да ради свој посао“, „Кажу ми да личим на деду“, „Ко је у овој земљи луд?“, „Рајска душа“, „Једна сасвим обична прича“, „Сава Кундаџија и његова породица“ и посебно, „Витко са Папазовца“ на трагу су озбиљних ауторских наратива приповедача о нашим наравима и менталитету људи са села или предграђа провинцијских градова. Ипак, Драгана, свој максимум достиже у кратким, духовитим причама у комедији ситуације и нарави. Приче из другог дела „Кафана“, „Поштар у Радинцу“ или насловна „Где је крај почетка“, кратки су, али ефектни кроки наших сналажљивих и жилавих људи са села, који овде, у селу, или, онде, у велеграду,увек пронађу свој пут, као вода кроз сушом испуцале њиве и обале река и потока током врелог лета.
Другом књигом кратких прича, Драгана Илић- Ђорђевић, жели да укаже на сентимент нашег поднебља, који је угрожен савременом буком и бесом, да га прочисти и као поток пропусти у душе чистих, неупрљаних људи. Свака промоција књиге са њом је велики, незаборавни позитивни доживљај, који су прошлог октобра препознали чак у Федерацији БиХ, где су је организатори позвали на „Андрићеве дане“ у Травнику. Тамо је поносно репрезентовала смедеревски дух и господство древног града, како сама, воли да каже.