Снагом духа и вером, враћам се на светски врх

УСКРШЊИ ИНТЕРВЈУ >> РАДЕ САВИЋ, ПОВРАТНИК ИЗ СВЕТА „ОТПИСАНИХ“ ШАМПИОНА:

У октобру, на Светском шампионату у Русији, у америчкој асоцијацији бенч-преса, Раде Савић, актуелни светски и европски рекордер у овој дисциплини, доживео је тешку повреду лигамената трицепса леве руке. После тешке операције, успео је да се врати, од 2 до 200 килограма, колико сада већ диже. Раде обећава и брзи повратак на светски врх!

Разговор са Радетом неминовно почињемо констатацијом да ако је од некога било очеквиано да се врати из света отписаних, да ускрсне у снази и вери, онда је то свакако „најјачи човек на свету“, онај који са клупе диже терет од 290 килограма…
Хвала на комплиментима, али мене је вера одржала у духовној снази да се вратим и наставим стазом успеха – каже Раде Савић, који је на пут у Русију, кренуо управо из Храма Светог Саве, где је чест гост и где има и свог духовника. Испраћен из највећег православног храма на Балкнау, кренуо сам у Русију као апсолутни фаворит. Имао сам у рукама тежине о којима су они могли само да сањају. У квалификацијама све је ишло добро, до тежине од 250 килограма. Кренуо сам да дижем ту тежину, коју иначе на тренинзима дижем на загревању, а онда је нагло, лева рука пропала и тег од четвртине тоне пао ми је на врат!

Та сцена на снимку из Русије делује стравично, тај пад огромног терета на груди и врат…
Након тог инцидента, ја сам био у нокдауну, да се изразим боксерским речником. окружила ме је екипа сарадника и званичник са шампионата, лежао сам на поду, био сам у некој врсти бунила, нисам био у несвести, али нисам ни био свестан света око себе, а онда је официјелни спикер поново прозвао моје име, имао сам наредни покушај. Разгрнуо сам људе око себе и легао на бенч, прихватио сам терет и онда схватио да је све готово – леву руку нисам осећао. Ту је био крај, убрзо сам добио страшне болове, рука ми је била потпуно црна од хематома. Констатовано је пуцање лигамента трицепса леве руке. Била је нужна операција…

Али, ти си Раде, већ дан након изласка из болнице „заиграо“ себе у телевизијском филму „Туђим корацима“ ?!
Ја сам оперисан већ 8. новембра на Бањици и неизмерно сам захвалан лекарима ове установе који су успели да ми опораве тетиву трицепса. Стављени су шрафови и ја сам већ дан по изласку учествовао на сету филма, који је сниман о мени. Филм се зове „Туђим корацима“ и говори о мом путу ка врху, повреди и паду у понор и повратку на светло успеха и вере. Ја сам недавно дао интервју за други број њиховог парохијског часописа „Светосавац“. Мени је припала велика част да као спортиста и пријатељ овог храма дам интервју у којем се не прича само о спорту.
Недавно је урађена и купола на храму, то је величанствено и зато позивам све Смедеревце да ако имају времена оду током ускршњих празника до Храма Светог Саве, где ће трајати Ускршњи фестивал, од 9. до 23. априла.Тамо ће бити разних уметничких, верских и занатских садржаја, који ће оплеменити ово време Ускрса и ово прелепо место, најлепше место у Србији, Храм Светог Саве.

Теби је, Раде, управо огромна духовна енергија дала снагу да се вратиш, да „васкрснеш“ из мрака тешке повреде и безнађа до поновогног пута, до светских спортских висина?
Моја животна девиза је да ме многи могу видети да патим, али да ме нико неће видети да одустајем. Тако је било и са овом повредом, операцијом и повратком. Веровао сам у Бога и у себе, у својој вери био сам непоколебљив и зато сам убрзо након операције, отишао у теретану. Било је страшно, знате, кад дижете скоро 300 килотрама и када видите себе како левом руком једва можете да дигнете онај мали тег од два килиограма, све то делује безнадежно. Али, нисам се предавао, кренуо сам полако да вежбам и да радим. И ето, убрзо сам, како то кажем у филму „Туђим корацима“, од два стигао до 200 килограма! И то није све, сваким даном све виже подижем лествицу. Надам се да ћу до јесени поново да дижем моје стандардне тежине на нивоу најбољих светских резултата.