„Устаник“ је моја захвалница онима који су нас ослободили

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ САШЕ ЕДИЈА ЂОРЂЕВИЋА:

Други део најављене Трилогије о слободи, Смедеревац Саша Еди Ђорђевић је након бројних гостовања у другим градовима, представио и пред суграђанима и то у тренутку када се може рећи да је наставак „Јаничара“ прошао одлично, и да је завршен рукопис последњег сегмента који ће бити објављен под насловом „Четник“.

Програм је почео тако што је атмосферу за причу која следи лагано најавио наступ бенда Патриас. Лагано (звучи неспојиво са Патриасом, али могуће је!) јер су за ову прилику, чланови групе осмисли нешто другачији аранжман за стихове које иначе изводе. Потом смо чули Гордану Суботић, уредника у редакцији Evro Book-a, издавачке куће која је објавила Сашине романе:
Најважније је да је он испунио очекивања публике. Књига је представљена и на Сајму књига, реакције су биле одличне. Његов роман је изванредан, а све је почело од „Јаничара“. „Устаник“ је наставак у коме је окосница важан историјски догађај на основу којег је Саша успео да напише невероватну причу. Фантастично је компоновао историјске податке са фикцијом, резултат је живописан и питак роман.
Александра Богдановић, библиотекар у Музеју књига и путовања и блогерка на Facebook страници „Библиотекарка“ овога пута је са публиком поделила прве утиске након читања „Устаника“ које је тада и објавила на свом блогу у виду записа:
Не умируј срце које виче УСТАЈ
Не умируј руке које машу У БОЈ
Не умируј ноге које босе ходе
Тамо где сунце греје
до слободе, до СЛОБОДЕ.
Не умируј понос који каже УСТАЈ
Не умируј вољу која тера У БОЈ
Не умируј груди које као једра
куцају и хуче:
моја земља, МОЈА земља
Говорити о животу српског народа под турском влашћу, а не обрадити Први српски устанак је немогуће, каже аутор објањавајући да је чињеница што на ту тему има огромне литературе и олакшавајућа и отежавајућа околност. Мени је, у припреми овог дела, најтеже било да одаберем шта ћу од свих тих људи и догађаја из тог периода да поменем. Написати и 1000 страна о Првом српском устанку је опет мало, то је плејада горостаса српске историје и можда је неправедно што се овде неки од њих не налазе, али то је било тешко спаковати у роман од 250 страна. Нема их више из неколико практичних разлога. Један од њих је тај да што је књига обимнија, то је скупља и теже доступна читаоцу. Ја сам водио рачуна о томе, знамо какво је време. Сви смо такође јако заузети, треба одвојити времена за читање и треће, мислим да је важно да неко пожели да прочита дело, а када је пред читаоцем преобимна књига, поготово неког анонимног писца као што сам ја, сматрам да је то контрапродуктивно. Зато моје књиге нису и неће бити превише обимне. Имао сам тешку борбу са свим тим, и директну помоћ од Музеја Првог српског устанка у Орешцу. Покушао сам и успео да пронађем потомке устаника, и могу на жалост да вам кажем да код наследника тих горостаса нема много воље да се тиме баве. Изгледа да ми остали, на неки начин имамо више свести да је важно да то сачувамо
„Устаник“ је поново сплет историје и ликова из „Јаничара“, уплео сам то, надам се вешто. Ово је роман посвећен Карађорђу и то је мој скроман покушај да се одужим њему и онима који су за њим ишли голи, боси, са или без оружја, свесни ризика по себе и њихове породице да би се докопали слободе, јер другог пута није било. Много им дугујемо, без њих не би било нас или бар не оваквих нас. Моја захвалница је „Устаник“ – поручује Саша Еди Ђорђевић.
Ових дана завршио је рад и на трећем наставку, књига „Четник“ би у наредним месецима такође требало да буде објављена, а Ђорђевић овом приликом најављује и нешто сасвим другачије. Ради на „Доктору“, роману посвећеном проблемима савременог друштва