Прича стара шест векова започиње нови живот

МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ ОБЕЛЕЖИО 68 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА:

На Дан Музеја, представљена је нова поставка којом је након четири деценије промењен приказ културне баштине и шест векова смедеревске тврђаве. Друга изложбена сала сада изгледа потпуно другачије и нема сумње да њоме започиње нова етапа не само у историји ове установе, већ и у начину на који смо доживљавали престони двор средњевековне деспотовине.

Годишњица оснивања смедеревског Музеја била је идеалан повод да се јавности представе резултати пројекта започетог прошле године, а који се односи на осавремењавање поставке посвећене тврђави. Подсећамо, све ово је сегмент много обимније и у етапама реализоване обнове Музеја за шта су средства махом била обезбеђена кроз конкурсе Министарства културе и информисања као и уз подршку града. Смедеревски Музеј почео је да ради 12. априла 1950. године и прво што је имао да понуди јесте гимназијска збирка старина, као и читав корпус најразличитијих експоната који су заправо део приватне колекције уметничких, арехеолошких и етнолошких предмета Милана Јовановића Стојимировића у чијој је породичној кући Музеј првобитно и био отворен. Од 1972. установа је на месту некадашњег хотела Јадран. Од тих дана, па све до скоро, поставка о тврђави се није битније мењала. Сада је осавремењена, динамичнија и човеку данашњице свакако привлачнија, представљена под називом „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. Веома смо узбуђени и радосни, овај свечани тренутак представља прекретницу у раду смедеревског Музеја. Изложба је нова поставка којом смо желели да афирмишемо комплексно наслеђе овог изузетног локалитета, као једног од незаобилазних топонима на мапи Србије и најпрепознатљивијег симбола Смедерева. Историја тврђаве уједно је историја настанка и развоја града Смедерева. До сада је у оквиру сталне поставке, тема о тврђави сведочила само о времену деспота Ђурђа, а новом изложбом желели смо да укажемо на њено трајање и у другим раздобљима, времену изградње, српске деспотовине, кулучењу под Турцима, разарањима у Првом и Другом светском рату, односу према споменицима културе и њиховој улози у урбаном пејзажу данашњице. Заронивши у све епохе и укључивши различите визуре, у новој поставци дали смо најцеловитији приказ смедеревске тврђаве и креирали нов опсег за њено упознавање и разумевање. Структура изложбе замишљена је као инструмент за орјентацију у разуђеној хронологији и мрежи бројних историјских личности и догађаја и друштвених процеса. Нова изложба може се схватити и као платформа за концептуализацију музејских предмета и алатка за повезивање прошлости и садашњости. На овај начин стекли су се начини да се изложе најрепрезентативнија добра из смедеревске тврђаве. Међу њима, пар златних наушница са монограмом које су пронађене у сакралном комплаксу 2012, златна наушница са смарагдом, рубином и бисерима пронађена 1968. на двору деспота Ђурђа Бранковића, нова је и реплика Кантакузинине митре коју смо урадили уз благослов СПЦ и Музеја Српске православне цркве, а ту је и копија српског псалтира из Минхена, поклон немачке амбасаде. Изложбом смо желели да редефинишемо схватања интерпретације смедеревске тврђаве у меморији заједнице. Осим тога, намера нам је да реафирмишемо вредност коју тврђава има и да је позиционирамо као централно место за креирање идентитета Смедерева. То је саставни део пројекта реконструкције сталне поставке за модернији приступ – казала је Татјана Гачпар, директор Музеја и руководилац пројекта додајући да је уверена у то да ће изложба бити подједнако интересантна као и претходна која је била актуелна 40 година, и да ће успешно комуницирати како са Смедеревцима тако и са свим осталим посетиоцима: Историју прошле поставке омогућили су визија Милана Јована Стојимировић, Светозара Спасовића, Леонтија Павловића и Мирослава Чоловића. Радећи на тој традицији, марљиви тим Музеја је доказао да је дорастао искушењима сваремене музејске праксе и модреног доба, а мени је значајно олакшао посао и учинио ме поносном – закључила је директорка.
Претходних месеци, осим кроз финансијска средства од стране државе и локалне самоуправе, смедеревски Музеј је имао подршку са бројних адреса, пре свега из осталих установа културе и то не само из Смедерева већ и из Београда, Крушевца, Вршца, Шапца и на десетине појединаца, стручних сарадника. Свако је на неки начин допринео ономе што сада представља нова поставка о тврђави и због тога је свима њима, овом приликом захвалност упутила и градоначелница Смедерева поручивши да ће Град Смедерево увек подржавати и помагати Музеј: Музеј је наша историја и традиција и колико год можемо ми ћемо помагати. Оно што је императив локлне самоуправе и Владе ове земље је, између осталог и измештање колосека. Када то, за шта се ја иначе 12 година борим, буде урађено, напокон ће и наша тврђава бити слободна, а када дође под окриље УНЕСКО-а, надам се да ћемо моћи и да је још више рестаурирамо, онако како то она заслужује. Имамо највећу равничарску тврђаву, њоме се дичимо, лично мислим да мало улажемо, али ћемо се трудити из године у годину да се то промени и да што више улажемо у културу уопште. Наравно, хвала Министарству културе које сваке године одваја значајна средства за радове у тврђави. Колективу који данас слави желим да Музеј што чешће буде овако пун као сада – поручила је Јасна Аврамовић.
Директор Народног музеја у Београду, мр Бојана Борић Брешковић казала је да нема веће радости од оваквог обележавања годишњице једне установе културе која је формирана као установа комплексног типа и у својим богатим збиркама баштини наслеђе прошлости смедеревског краја. После више деценија, 2011 – 2012, Музеј је приступио раду на новом концепту саме поставке названом „Ка новом Музеју у Смедереву“ са жељом да у савременој презентацији, кроз дизајн и мултимедију, прикаже културу града на начин примерен времену у којем живимо. Израдом пројекта реконструкције сталне изложбене поставке 2013. године, испуњен је предуслов за промену постојеће поставке. Пређен је велики пут, дефинисане су теме, а данашња изложба „Од престонице до споменика културе“ један је од саставних делова те реконструкције. Нова поставка развија дијалог, а сам назив усказује да Музеј жели да се представи као носилац идентитета Смедерева. Намера је да се проактивним садржајима доживи прошлост и омогући динамичнији однос са публиком. Резултат је савремена и атрактивна музејска поставка у којој ће посетиоци, верујем, уживати – изјавила је Борић Брешковић, док ју је отвореном и формално прогласила Данијела Ванушић, помоћница министра културе скренувши пажњу на један занимљив детаљ: Супротно уобичајеним прославама рођендана, на свој дан Музеј дарује све нас, а не обрнуто. Сведоци смо да свет, у развоју савремене технологије, преплављују банални садржаји. То, пред музеје поставља још већу одговорност да буду места где ће се видети и чути истински важне ствари које треба да охрабре и подстакну потребу да квалитетом живота испуне наше интелектуалне, духовне и естетске потребе. Афирмација наслеђа је један од важних, стратешких циљева Министарства културе које се посебно залаже да културни живот у Србији буде богатији и пре свега децентрализован. Смедерево је светао пример како се негују културне вредности и потребе заједнице које се потом преносе и на цело друштво. У протеклих шест векова тврђаве, историја је донела различите епохе, смењивали су се друштвена уређења, културни обрасци и дух времена. Сачувана сећања на све то, обогаћују не само нашу већ и европску цивилизацију и културу. О тврђави су писали многи, између осталих Елвија Челебија, Константин Јирчек, Феликс Каниц, Енеја Силвије Пиколомини касније папа Пије Други који је у забелешкама, Смедерево назвао капијом Рашке и описивао је богато пристаниште и луку пуну бродова. Када је Смедерево пало без борбе, он је то сматрао страшним догађајем па је након пада Цариграда, за њега, то била друга велика рана нанета хришћанству – подсећа Ванушић и додаје да Министарство има јасан избор подршке дуготрајним пројектима. Отуда је за рестаурацију и конзерваторске радове уложено 56 милиона за пет година, као и 8,5 милиона динара за пројекте у Музеју у Смедереву.
Иначе, добродошлицу је првим посетиоцима нове поставке упутио и црквени хор Слога, извођењем композиције „Ниња сили“ Кир Стефана Србина, музичара са двора деспота Ђурђа. Без намере да о поставци кажемо превише и тиме суграђанима ускратимо потпуни ужитак, напоменућемо само то да их очекује у најмању руку занимљива концепција која мноштво информација приказује на интересантан и пријемчив начин, а о томе како изгледа родослов Бранковића, како је изгледало зидање града, ко је чинио деспотову војску, шта су мачеви „Вуковци“ и шта су тврђави донели наредни векови, сами ће пронаћи одговоре у Музеју.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *