Преко Словеније до Пекинга

НИКОЛА СТЕВАНОВИЋ ПРВИ СРПСКИ СКИ СКАКАЧ НАДА СЕ НАСТУПУ НА ОЛИМПИЈСКИМ ИГРАМА 2022. ГОДИНЕ:

Упознајте Николу Стевановића, ученика осмог разреда из Смедерева који воли један, за наше прилике необичан спорт, а како би га подржала у жељи да напредује и омогућила да таленат који евидентно постоји достигне максимум, читава породица Стевановић је донела одлуку – неоходно је да се преселе у Словенију…

Србија је на недавно завршеним Зимским Олимпијским играма у Пјонгчангу имала четворицу представника. Сам одлазак на смотру најбољих на овим Играма био је велики успех за ове момке пред којима је био само један циљ, да остваре своје најбоље резултате. Наредно окупљање најбољи на Зимским Олимпијским играма је за четири кодине у Пекингу. Да ли ћемо имати више представника у овом тренутку је још рано процењивати? Ипак, не би било изненађење да по први пут Србија на једној оваквој смотри има представника у ски скоковима. Да ствар, по нас Смедеревце, буде још боља тај представник би могао да буде наш суграђанин Никола Стевановић. Сама чињеница да се појавио Србин који се бави овим спортом била је довољна да привуче пажњу наших медија. О коме се заправо ради?
Никола Стевановић одличан ученик осмог разред ОШ „Др Јован Цвијић“ већ шест година се дружи са скијама и скакаоницама, најпре импровизованим, а сада већ и на оним великим. Као мали тренирао је у Карате клубу Смедеревац код Предрага Карића, а онда се одлучио на занимљиву спортску комбинацију. Почео је да тренира скик скокове, али и кошарку у Кошаркашком клубу Старински где игра на позицији плејмејкера. О својим скијашким и спортским почецима за Наше новине каже:
– Први пут сам стао на скије са неких 4-5 година, а са праве скаконице први пут сам скочио са осам година. Од тада се већ шест година дружим са скијама и скаконицама. Пресудило је што сам као мали често гледао скокове са татом. Прво су то биле импровизоване скакаонице, а после све веће. Сада тежим ка томе да унапредим своју технику и да уђем у што бољи континуитет тренинга и да се што више такмичим. Први скок са праве скакаонице одрадио сам у Љубну 2013. године, недалеко од Велења у Словенији. Било је мало страха, али сада тога више нема – наглашава Никола.
У Србији углавном ради кондиционе и физичке припреме, док у Словенији, покушава да скочи што више пута имајући у виду финансије којих никада нема довољно.У Словенији борави три до четири пута годишње.
Николин најдужи скок у досадашњој каријери је 41 метар, остварен на Планици са К 60 скакаонице. Најбољи резултат остварио је у Јабланици прошле године када је био трећи у конкуренцији дечака до 15 година. Већ три-четири године такмичи се на Флосар купу и једном је био трећи, а три године је завршавао такмичење као седми.
Никола и његов отац Ненад не желе да се зауставе на досадашњим резултатима. Свесни су да са досадашњим радом неће бити у стању да конкурише момцима у својој генерацији. Зато су се одлучили на радикалан потез – селидба комплетне породице у Словенију.
– Момци мог годишта већ скачу са К 90 скакаонице док сам ја још на 60-метарским скакаоницама. Не само због мањег броја тренинга већ и чињенице да они много раније крећу са скоковима. Узећу словеначко држављанство али наставићу да скачем за Србију. У Словенији је јако велика конкуренција и тешко је доћи до репрезентације. Када кренем са професионалним скакањем и када крену ФИС такмичења надам се да ћу успети да се домогнем и Олимпијских игара већ 2022. године. Надам се да ћу успети да се нађем у Пекингу који је домаћин наредних зимских Олимпијских игара. Имам четири године времена да у Словенији завршим средњу школу и да обезбедим норму за наступ на Олимпијским играма под заставом Србије – нада се Никола који ће у 2022. године имати пуних 18 година. Како сам каже, довољно за први наступ на ОИ.
Велики утицај на спортски развој Николе имао је његов отац, иначе просветни радник. Није желео да га спутава у жељи да се бави овим лепим спортом, али спортом који није нимало јефтин и који изискује пуно одрицања. Поготово ако се зна да годишње више од два месеца проведу боравећи на припремама у Словенији. Интересантно је да Ненад никада није имао прилике да скаче али, како сам каже зна поприлично о ски скоковима. Био је аматерски скијаш и нада се да ће једног дана добити прилику да се опроба на некој од скакаоница.
О скоковима знам заиста много, али нажалост нисам имао прилике да практикујем и то је, уз велику Николину жељу, пресудило да кренем у целу ову причу. Сарадња траје и надам се да ће још дуго. Очекујем да се у његово усавршавање укључе ускоро и клупски тренери у Словенији. То је врло битно јер следи друга фаза, врло битна, његовог скијашког стасавања. Уз то, не треба ни да причам да ће у једном тренутку његово знање бити веће од мог. Већ сада видим да се из скока у скок мења ситуација. Сваки скок је прича за себе, као шаховска партија. Постоји много детаља. То је процес који, истина, траје пар секунди али се све ментално решава пре доласка на залетиште. Нама много значи када све што радимо гледа и неко са стране ко се још боље разуме у ово што радимо – каже Ненад.
Ненад подсећа да је било врло тешко финансијски издржати све ове године. Ипак, после натписа у појединим медијима лакше се дише.
Све више и чешће пишу о нама и ми полако долазимо до приче која ће нам помоћи да опстанемо. Кренули смо испод нуле, а не од нуле. Захваљујући великом разумевању људи са стране успели смо да се исправимо. Још увек је рано говорити о неком завршном рачуну. Предстоје нам године рада које ће сигурно захтевати нова и још већа улагања. За овакву врсту рада треба нам на годишњем око 2000 евра. Ако говоримо о редовном учешћу на такмичењима, путовањима, смештају и куповини опреме тешко да би нас покрпило пет и више хиљада евра. Граду Смедереву се нисам обраћао за помоћ али сам захвалан Савезу спортова Смедерево који нам је у једном тренутку помогао и то нам је много значило. Нисмо у овај спорт ушли из материјалног интереса већ због велике љубави и ентузијазма. Драго нам је што има људи који на тај начин вреднују наш труд и рад – истакао је Ненад Стевановић.
Оно што су до сада урадили Никола и његов отац дају нам за право да се надамо да ће Србија и наше Смедерево, после неколико учесника на летњим Олимпијским играма, добити учесника и на зимској смотри најбољих спортиста света.
Жеља, хтење и упорност које су до сада показали обећавају да ће успети да остваре нешто у шта можда ни сами у овом тренутку не верују. С друге стране, можда је ово показатељ држави да уложи нешто пара и у овај спорт. Сигурно је да у Србији има још клинаца који би пожелели да се опробају у овом спорту.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *