Књига коју би свако ко живи у Смедереву требало да има

ПРИЧЕ НИКОЛЕ ТАСИЋА ЦАЛЕТА:

Смедеревац Никола Тасић је у издању Народне библиотеке објавио „Приче о старом Смедереву“, а прошле недеље је књигу и представио у оквиру Књижевног четвртка.

Никола Тасић Цале је 1945. рођен у Смедереву, „као пето колено са градске калдрме“. Дипломирао је на Машинском факултету, а радни век је провео у Железари. Објавио је стотинак стручних радова у часописима тадашње Југославије. Као истраживач локалне историје, подршку смедеревске Народне библиотеке је први пут добио 2013, када је објављена његова књига о смедеревским рибарима „Алас нема три осмице“. Објављивао у Смедеревском магазину, а затим и на порталу СД кафе. Библиотека је подржала штампање и овог издања које је иначе, један од пројеката подржаних од стране локалне самоуправе, а у оквиру редовних конкурса за садржаје из културе. Рукопис објављен под насловом „Приче о старом Смедереву“ за штампу је препоручила књижевница и историчар уметности Вера Хорват: Ја Николу нисам познавала лично, али сам на основу његових текстова на СД кафеу закључила да је то један озбиљан Смедеревац, заљубљеник у свој град, и да то што ради, ради веома озбиљно, прецизно и без празног хода. Овде нема претензија да се остваре неки врхунски књижевни домети, већ су у првом плану подаци. Желимо да их има што више, што више топонима, локација, догађаја, ситуација. Шта значи бити Смедеревац? То значи волети свој град онакав какав јесте, чак и онда када као и сваки заљубљеник не видите и неке његове мане или мислите да је управо то и део његове лепоте па од тога направите анегдоту. Смедерево има дугу и богату историју, невероватне детаље, а Никола их познаје. Сваки град се мења, губи свој пређашњи лик, понешто остаје на фотографијама, снимцима, причама, али то све оде, остаје реч.
Изненађен и затечен обиљем информација и начином на који их је Цале склопио, био је и Жељко Милојевић власник СД кафеа, када му је Никола, први пут проследио један од својих текстова. Он тако детаљно све описује да се по томе може сценарио за филм урадити. Врло брзо смо се разумели и договорили сарадњу, јер концепт нашег портала и почива на томе да се прикаже локална историја. Био сам изненађен и чињеницом да је реч о човеку тих година јер он има толико енергије. Његова жеља да пише била је огромна, желео је да уради нешто за опште добро без размишљања о било каквој надокнади или сатисфакцији. Ретка врста човека за данашње појмове – казао је Милојевић објашњавајући да је СД кафе веома популаран у дијаспори која се посебно радује таквим текстовима.
Ово је, сложили су се окупљени, својеврсна „библија“ коју би свака кућа у Смедереву требало да има. Технички ју је приредио и визуелно уобличио Душан Вулић. Састоји се од седам поглавља. Ту је и део о Удружењу спортских риболоваца Смедерева које је основано 1947. о чему је, између осталог говорио др Владимир Тодоровић, ортопед и дугогодишњи члан управе друштва. Цале има пуно прво да напише ову књигу, био је са учесник и сведок многих важних догађаја, одужио је овим свој дуг према прецима. Мени је жао што Смедерво нема своју хронику, не пишу новине баш све, права реалност остаје незабележена. Ми се дичимо нашим Дунавом, али да ли можемо да се похвалимо нашим обалама? Не, напротив, то је срамота. И оно што нам је Бог подарио ми не умемо да искористимо. Захваљујем Цалету и на томе што је скренуо пажњу на једну страшну ствар која се догодила, на убиство Језаве која је по томе јединствена у Европи. Она се уливала у Мораву и у Дунав, коме је то сметала река, ја не знам… То је злочин и сви ми сми криви јер нико од нас није подигао глас, ниједан плакат нисмо написали, ни један текст није објављен. Сада је касно, али тако нешто нисмо смели да дозволимо. Да убијемо реку и затрпамо је смећем – казао је Тодорвић.
Објашњавајући како је све почело и како се један машински инжењер, са стручних текстова „пребацио“ на историју, Цале прича да је желео да напише неколико речи поводом 30 година од смрти свог оца, Драгослава Тасића. Ја сам то показао Јовици Тишми, он је рекао да је то одлично и објавио је текст у Смедеревском магазину, тако је све почело… Желећи да то виде и млади, који су углавном на интернету, обратио сам се Жељку. Трудио се да читаоцима што верније све прикажем, све сам поткрепљивао фотографијама. Ја сам, током једног дела каријере био у прилици да пишем научно – стручне радове и био сам веома успешан у томе, једноставно желео сам да наставим да пишем. Текстови у овој књизи су настајали у различито време, у размаку од 10 година, ту су приче о граду, Дунаву, Језави, рибарима, шта је Железара и шта се у њој ради, затим, ту су спортисти учесници Олимпијаде који су и медаље донели у Смедерево. Моја је жеља била да нас све вратим у то време, да се сетите Синдикалног, Веслачког, Провале… Писао сам за такође и за све оне који о томе не знају много – казао је Никола Тасић.
Посебно значајан сегмент његове књиге чине приче о људима па је осим о свом оцу, међу страницама подсетио и на Добривоја Марковића Добу, Селимира Јовановића, Драгољуба Манића и Димитрија Урошевића Кибу.