ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ У ВИШЕСТРУКОМ МИНУСУ:

Било је година без иједне бебе

Водањ је лепо и велико село, али све старије и празније. У минуле две деценије више је огњишта затрто. Додуше, има породица са више деце, али то није баш тако честа појава. Оно што је највећи проблем у селу јесте што има много момака и девојака који не помишљају на брак. У таквим околностима повећање наталитета постаје немогућа мисија.

Да су нам села све старија то је неоспорна чињеница, али када било ко данас покушава да ту слику нестајања преточи у статистику и евентуално пронађе макар назнаку одговора у ком је тренутку почео драматичан пад становништва, то иако делује прилично једноставно, постаје практично неостварив задатак.

Локалне институције имају само збирне подтаке за територију читавог града. Села појединачно, нити праве неке сопствене евиденције броја рођених и умрлих на годишњем нивоу, нити се сада у месним заједницама налазе матичне књиге, а процедура да се до тог податка дође електронски је благо речено – компликована. „За то, у каквом нам је бројчаном стању становништво одавно више нико не пита“, објашњава нам предсеник Савета МЗ Водањ. Захваљујући његовој доброј вољи, некако смо успели да дознамо макар стање за прошлу годину. А то стање је, благо речено, веома лоше.

Наиме, у 2017. преминуло је 46 мештана, док их је рођено свега осам: И ове године је слична ситуација, рођено је седам беба. У већини случајева породице у селу имају два детета, ређе три, а више од тога веома ретко. Томе је вероватно допринело то што се много тога променило, времена су другачија, родитељи желе све да приуште својој деци, сматрају мештани.

Водањ је лепо и велико село, али све старије и празније. У минуле две деценије више је огњишта затрто, објашњава Новица Милосављевић, председник Савета МЗ Водањ:

Пре неког времена, три године узастопно у Водњу се није родила ниједна беба… Породице са троје или четворо деце можете побројати на прсте. Мислим да су наши млади генерално незадовољни стандардом живота, условима, иако по мом мишењу имају све што је потребно. С једне стране, чак се може рећи да имају и више него деца из града, када је реч о неким условима, па ми и немамо сиромашне у смислу озбиљно социјално угрожених породица, то је можда евентуално случај у неким старачким домаћинствима. Сви остали имају услова. Примера ради, мој син је у трећој деценији, ни не помишља на брак, док ћерка има сасвим другачија размишљања. Како рећи да је то до васпитања када су обоје подизани у истој породици? Данас омладина углавном време проводи поред рачунара, телефона, за све су незаинтересовани. У мом комшилуку на пример, има око двадесетак млађих – не иду нигде, не излазе, окупљају се повремено на раскршћу и то је то. Беже од сваке приче о браку. Пре десетак година било је око 180 момака и девојака старих од 20 до 30 година, а са онима до 40 година тај број је много већи. Не жене се и не удају, имамо и тридесетак неожењених са преко 50 година. Не чуди што је у последњих 20 година доста кућа затворено у селу – закључује Милосављевић.  О том паду становништва сведоче и подаци о природном прираштају у Водњу до којих је својевремено дошло смедеревско Удружење „Устанак за опстанак“ и који су за сада, једини траг о наталитету у смедеревским селима у првим годинама новог миленијума.

 

 

Година Рођени Умрли
2000.           3         15
2001.           1           8
2002.           1         23
2003.           2         18
2004.           3         10
2005.           6         32
Укупно         16       106