Славио је град рођен да траје

Пуштањем балона у небо изнад тврђаве и званично је почела 131.

Смедеревска јесен. Церемнонија свечаног отварања одржана је у Малом граду, некадашњем престоном двору средњевековне тврђаве, а та чињеница пред организаторе изнова поставља задатак да се, за овакву прилику пронађе садржај достојан таквог места о прошлости на коју се у Смедереву с поносом позивамо.

Овога пута, може се рећи да су успели. Јер, ретко где би, бар у нашој земљи, широм планете познати, а у средњем веку настали стихови „О срећо, као месец, стално се мењаш, увек јачаш и без сјаја…“ и тактови Орфове „Кармине Буране“, тако звучали и оставили толико снажан утисак на гледалиште, као што је то међу зидинама смедеревских кула. Прави амбијент и одлични извођачи, заиста су приуштили доживљај за памћење. У препуном Малом граду, слушао се и гледао Хор и Оркестар Радио телевизије Србије под диригентском палицом маестра Бојана Суђића.
Концерту је претходила симболична предаја кључева града, која прати свако свечано отварање Смедеревске јесени. Било је, током минулих деценија више варијанти и сценарија за ту прилику, али се последњих година, кључеви, за време трајања манифестације, „на чување“ предају Девојки Смедеревки, оној из песме, коју умољавају да отвори град чији је симбол постала. Стога се неретко истиче да је Смедерево једини древни град, чије кључеве не чувају ратници ни оклопници већ – девојка.

Завет тврђаве, Дунава и виногорја
„Овај град је рођен да траје. Рушен је и опет изнова насељаван, заветовао се да не погази савез са тихим Дунавом, прелепим виногорјем Златног брда и ружом ветрова који круже око његових зидина. Смедеревци су увек уживали у томе да покажу све своје најбоље, а имају и шта. Грожђе, воће, лепоту краја, различите историјско – туристичке потенцијале и надалеко познату тврђаву. Град се поноси и временима у којима је био и средњевековна и модерна престоница и бројним песмама у којима је опеван, будући да је био и остао инспирација многим песмама“ – поручено је са сцене током свечаног отварања