НАШ ИНТЕРВЈУ  ЗОРАН ЂОРЂЕВИЋ, МИНИСТАР ЗА РАД, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Борба против рада „на црно“ међу приоритетима

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је уручио уговоре за запошљавање 158 лица, који се односе на самозапошљавање, запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих на новоотвореним радним местима и на јавне радове у Смедереву. Ђорђевић је похвалио начин на који се Град Смедерево опходи према својим грађанима истичући да он представља прави пример свима другим локалним самоуправама. Раст запошљавања од 23,4 одсто за годину дана у Смедереву, највећи је на нивоу читаве републике, при чему је регистровано 2.394 случаја запошљавања од којих је 41,4% младих до 30 година. Боравак министра за рад у Смедереву искористили смо за разговор који овом приликом објављујемо.

Основни циљ Владе Србије је смањење незапослености и борба против сиромаштва и рада на црно. Како оцењујете ситуацију у Смедереву?

У Смедереву имамо изразито смањење незапослености и желимо да и остали градови у Србији следе тај начин функционисања. Жеља нам је такође да Смедерево буде међу првим градовима у Србији који неће имати незапосленост, а да све оне који се истичу у свом раду и наградимо.

Радници који су погинули на градилишту „Београда на води“ нису били пријављени. Шта ваше Министарство предузима када је у питању рад на црно и каквим подацима располажете?

Нежељени догађаји понекад, нажалост, не могу да се спрече, али обавеза државе јесте да уради све што је у њеној моћи како би таквих ситуација било све мање. Још једном позивам све оне који знају да негде постоји рад на црно да то пријаве путем бесплатног броја 0800/300-307, који је покренут у оквиру пројектаРеци НЕ раду на црно, јер треба да знају да држава штити права радника. У периоду од јула 2017. до јула 2018. године извршено је 12.238 инспекцијских надзора у области грађевинарства, 9.216 инспекцијских надзора у области безбедности и здравља на раду и 3.022 инспекцијска надзора у области радних односа. У истом периоду затечено је 4.403 људи у раду на црно. Од укупно 44 смртно страдалих радника у овом периоду, 29 одсто је радило на црно. У делатности грађевинарства настрадало је 15 радника.

Какви су ефекти појачане контроле рада на црно која је трајала последњих месеци?

У јулу смо имали појачане ванредне надзоре где је пронађено 434 ангажованих на црно. Донето је 36 решења о забрани рада на месту рада и 184 захтева за покретање прекршајног поступка. Сваки од њих је важан јер људи нису ни статистика ни бројеви, већ грађани о којима брине и Министарство и држава. Али, одлучилли смо да све несавесне послодавце објавимо на сајту Министарства за рад. Можда их то покрене и анимира да пријаве раднике.

Влада Републике Србије усвојила је почетком седмице Предлог закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО), којим ће између осталог, као што је обећано, бити укинут Закон о смањењу пензија најкасније 30. септембра 2018. године. Шта он доноси пензионерима?

Међу бројним изменама Закона о ПИО кључна је укидање смањења пензија, захваљујући којој ће октобарску пензију (исплата у новембру) пензионери добити са увећањем.  Доспеле, а неисплаћене пензије, закључно са пензијама за септембар 2018. године, исплатиће се у складу са одредбама Закона о привременом уређивању начина исплата пензија. Новим законом биће утврђен правни основ којим се даје могућност Влади за исплату новчаног износа као увећања уз пензију у зависности од економских кретања и финансијских могућности буџета Републике Србије. Поред тога, биће промењен начин обрачуна висине превремене старосне пензије за осигуранике којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (тзв. бенефицирани стаж), који одлазе у превремену старосну пензију уз смањење висине пензије, тако да се „пенали“ за ове осигуранике рачунају у односу на њихову снижену старосну границу за сваког конкретног осигураника са бенефицираним стажом, што ће се повољно одразити на висину пензије ових пензионера.

Прокламована је  стратегија помоћи послодавцима и привреди да што више средстава издваја за повећање плата и запошљавање. На који начин то може да се учини и како  Влада може таквим мерама да спречи „одлив мозгова“ тачније, одлив радне снаге у развијене земље?

Пре свега можемо да укинемо накнаду за случај незапослености, која износи 0,75 одсто и која у резервоару пара за плате у Србији може да уштеди чак 12 милијарди динара. Оно што је најважније, ја лично, желим да створим такав амбијент да привреда може што више места да отвара, а да људи буду задовољни условима живота и рада у Србији. Само тако можемо да спречимо одлазак младих људи ван земље, где су они, ма колико вредели и могли, ипак, увек, само странци.