УПОЗНАЈТЕ МИТРОВИЋЕ:

Не чекајте ништа ни од кога, сами стварајте живот за своју децу

Не чекајте да се све „коцкице склопе“, нема идеалних услова, на вама је да се као родитељи изборите за све оно што деци треба да пружите како би се остварила у животу – поручују Дејан и Мирјана Митровић, родитељи три ћерке. 

Нису, Дејан и Мирјана, на почетку заједничког живота били међу оним паровима који су засигурно знали да ће основати вишечлану породицу. Био је то сплет разних околности, али све је ипак испало и боље него што су могли да очекују.  Заједно су, од младости – нешто више од четврт века. Са 26 Мирјана је родила прву ћерку. Убрзо им се придружила и Ана. И дуго су функционисали као четверац: Ја сам одувек мислила да је једно дете мало, а да су два, права мера – прича нам Мирјана. Али, судбина је имала другачији план, а Нина је чекала свој тренутак. На свет је дошла пре шест година, потпуно променивши живот своје породице.

Нисмо пре тога размишљали о трећем детету, али околности су у том тренуку довеле до тога да се одлучимо на проширење породице. Ја сам имала неких проблема на послу, тридесете су биле на измаку… У свему томе, родила се Нина. Данас, када причамо о тим данима, сви се слажемо како живот не би могли да замислимо без ње и колико бисмо само прелепих тренутака пропустили да она није дошла на свет – додаје Мирјана. Баш то је оно што би, данас, многе могло да нагна на размишљање шта су све у животу пропустили тиме што нису дали шансу још једном, новом животу. Управо зато су, као и због чињенице да су родитељи једне студенткиње, једне средњошколке и једне девојчице предшколског узраста, Митровићи прави саговорници.

Свака од њихових ћерки, у различитој животној доби има другачије потребе, али једно је исто – мама и тата, свакога дана морају много тога да учине како би им пружили неопходно. Старије ћерке су у Београду, једна студира ФОН, друга је на Средњој медицинској у Земуну: То је желела, није било избора, јер у Смедереву, граду са толико становника, нема медицинске школе. И не само то, сматрам и да је непримерено то што у граду толиких фабрика, индустрије и привреде не постоји макар једна виша школа. Зашто то кажем? Па зато што су сва наша деца, која планирају да иду на студије, на неки начин унапред предодређена да оду заувек из овог града. Моје ћерке су на школовању у Београду. Када заврше, мислите ли да ће се вратити овде, или остати тамо? Волео бих, наравно да се врате, али тешко да ће бити тако – каже Дејан Митровић. На питање како успевају да, финансијски испрате животне трошкове, каже да је свих ових година, „рецепт“ увек био исти: Радити, сналазити се на све начине. И он и његова супруга поред својих редовних послова (Дејан је радник Железаре, а Мирјана је учитељица у друговачкој школи) свакодневно раде и други, приватан посао.

Нико вам неће дати ништа, нити ће неко други уместо вас да вам створи живот. Други могу да вам помогну, понешто, или као што држава сад покушава да стимулише парове мерама за повећање наталитета. Није то лоше, али на крају, ипак, све је највећим делом у вашим рукама. Ви морате да се сами изборите, да створите и обезбедите живот својој деци. Да нађете начина да им пружите све што је потребно, да их школујете, подржите, да им омогућите да и они сутра могу себи да створе живот. И да, кад смо већ код актуелне политике подршке повећању наталитета, по мом мишљењу, требало би размотрити неке друге начине. Новчана помоћ од државе – да, али не на овај начин, мислим да би неке критеријуме требало увести. Овако се у исти кош стављају све породице, а мислим да то није добро. А у Србији, у 21. веку, неписмених на сваком кораку. Па како ће они наћи икакав посао без основне школе, без занимања, или макар неког курса, како ће издржавати децу? Наравно да су то у старту социјални случајеви. Којима држава сад још и даје огромне износе само на основу тога што су родитељи четворо деце. Не бих да то што кажем буде схваћено као нека дискриминација, није ми то циљ, само желим да кажем да држава има права да за „новац који даје“, тражи бар нешто што ће бити одговорност родитеља за будућност њихове деце –  поручује Дејан Митровић.