Почело осликавање цркве Светог Луке

ФРЕСКОПИСАЊЕм улепшавају смедеревску светињу

Протомајстор Владимир Карановић и Вероника Ђукановић са својим ученицима започели су осликавање олтарске апсиде, сцену Другог Доласка Христовог.

Њихово сликарство и иконопис, као аутентична синтеза традиционалне Византије и савремених праваца ужива велико поштовање у уметничким круговима хришћанског света. Они смештају и сагледавају православну икону и фреску у њеном правом контексту, унутар храма и унутар Свете Литургије увек окренуте ка будућности сликајући есхатолошку реалност.

Почели смо осликавање цркве захваљујући добровољним прилозима верника који желе да учествују у фрескописању цркве и на тај начин се уграде, попут њихових предака у саму Цркву. Од до сада прикупљеног прилога, можемо урадити део фрескописа, али не и целу цркву. Али искрено верујемо, да ће Бог и Свети Лука помоћи, и да ћемо даљим добровољним прилозима успети да довршимо започети посао. Нашој генерацији припала је та част да се нова црква подигне у наше време, али и обавеза да је довршимо на славу Божију и на радост свих верујућих људи овог града. За њено довршење потребно је још средстава да би прибавили најосновније и урадили оно без чега једна Црква не може да буде. Знамо да су економске прилике у земљи веома тешке, да се послује веома отежано, али ако сви помогнемо по мало, можемо се надати да ћемо ускоро завршити ово богоугодно дело. Свака помоћ је добродошла – поручује презвитер Дарко Стојановић.

Такође, из храма Светог Луке подсећају да су у току и радови на уређењу црквене порте. Уз захвалност свима који су се до сада прикључили, Стојановић поручује да је ово прилика да верници покажу слогу и јединство. Јер, како додаје, духовност и култура у кризним временима представљају „Архимедову тачку ослонца“ сваког покретачког подвига у свеколикој обнови и препороду човека као појединца, породице и друштва у целини. У савременом свету приметно је наглашавање психолошке свести појединца. Истина се индивидуализује, упосебљује, прилагођава религиозним, естетским, етичким и другим потребама појединца. Тако, мера истине, на крају крајева, увек бива изабрана према индивидуалном ,,осећају човека – индивидуе. А управо је то тражење критеријума у себи и коришћења света и другог човека за егоцентричне потребе, оно што је супротно апостолском учењу Цркве. У Цркви ,,ја постојим ради другог, ради заједнице; у савременој цивилизацији свет постоји ради мене, други су вредни утолико уколико испуњавају моје сваковрсне прохтеве и амбиције. Ове две перспективе су непомирљиве, једна има своје корене у Новом Адаму – Христу, друга у гордости старог Адама, који је погрешио и принео свет себи. То је корен јереси,  раскола и различитих идеологија, које се супротстављају Духу Заједнице. Полазећи од те чињенице, Црква светог апостола и еванђелисте Луке у Смедереву, у складу са својом природом и историјским призвањем, уређује црквену порту, велелепне цркве у Смедереву. Овом великом неимарском подвигу приступа се са високом свешћу и опредељењем, да црквена порта, са храмом, као богослужбеним и литургијским центром, представља идентификациону одредницу сваког места и њен основни цивилизацијски идентитет. Кроз културне садржаје које треба утемељити и реализовати у новом уређењу црквеног дворишта, снажно се наглашава и истиче начело да култура представља саму суштину природе цркве и њено призвање кроз мисионарски и просветитељски подвиг. Црква у Смедереву јасно ставља до знања да жели да се отвори за све видове сарадње на добро свог народа и државе. Модерни културни садржаји у порти: црквена сала, амфитеатар, павиљон културе, дечја играоница, библиотека, канцеларија… представљају павиљон културе у Смедереву. Црква само жели да послужи своме народу у своме граду, и помогне у оном што је најважније: културној и духовној обнови нашег народа, која је почетак сваке друге обнове.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *