У Подунавском округу два пута више умрлих него рођених

НАСТАВЉА СЕ НЕГАТИВАН ТРЕНД

Од 2018. у Србији је број становника мањи за још 37 680 људи. Негативан тренд, о чему су „Наше новине“ посебно детаљно писале током прошле године у склопу суфинансираног пројекта „Најважнији посао је да нас буде више“, наставља се и даље. У читавом Подунавском округу у 2018. рођено је мање деце него што је то средином осамдесетих био случај само у смедеревском породилишту… 

Судећи према подацима Републичког завода за статистику, у Подунавској области је евидентиран број становника средином прошле године био 187 003. Живорођених је у 2018. било 1468, а број умрлих је двоструко већи 2947, што чини минус од чак 1479. То практично значи да су прошлој години, Смедерево, Плана и Паланка мањи за још скоро 1500 људи. Пошто то траје годинама уназад, није тешко израчунати колико је становника изгубљено само у последњој деценији…

У 2017. је разлика била још већа – 1526. У Смедереву је од 104 125 становника рођено 867, а преминуло 1440 (-573), у Великој Плани са 38 423 становника рођено је 276 деце, умрло је 653. Али је посебно алармантна ситуација у Смедеревској Паланци за коју, велики демографски удар представља чињеница да је у тој општини од 46 543 становника, за годину дана рођено 326 беба, док је број преминулих чак 902 (негативан природни прираштај од – 576)! Иначе, Паланка је и једино место у Подунавском округу где је током 2017. било случајева мртворођене деце (два случаја).

И по броју живорођених смо у самом зачељу. У Подунавском округу то је 7,9 живорођених на 1000 становника, ниже од тога је само у Пиротској области (7,2), Расинској (7,5), Поморавској (7,6), Западнобачкој (7,5), а као тачке са посебно критичним стањем остају Зајечарска област (свега 5,6 детета се роди на 1000 становника) и Борска (6,9).

Највишу стопу, с друге стране имају Рашка област (11), Београдски регион (10,6), Јужнобачка област (10,2), Пчињска (9,8), Топличка (9,1), али све то још увек није довољно за природни прираштај макар „на нули“, а камоли да будемо у „плусу“ јер у Србији више нема области са позитивним прираштајем.

При врху смо и када је реч о броју умрле одојчади у односу на 1000 становника. Док се тај распон у Војводини креће од 3,8, Београду 4,1, или у Моравичкој области 1,8, Подунавски округ је, са индексом од 8,9 од 25 области, у овој категорији на неславном, четвртом месту (Пиротска област 18, Зајечарска област која уз веома низак наталитет има и висок ниво смртности одојчади – 11, 7 на 1000 становника, као и Пчињска област 11,49). Интересантно је да су све области део једног региона – Јужне и источне Србије по важећој подели.

 

Већу стопу прираштаја од Подунавског има 14 других области

Када се све сумира у табелу природног прираштаја, негативни тренд је најизраженији у Зајечарској области (-14,8), Браничевској (- 11,8), Борској (-11,7), Пиротској (-11), Западнобачкој (-10), Севернобанатској (- 9,3), Поморавској (-9,2). У Подунавском округу је то 7,9 што значи да је ситуација боља у 14 других округа. У Србији не постоји област са позитивном стопом природног прираштаја, а најнижу имају Рашка (-1), Пчињска (-2,3) Београд и Јужнобачка област (- 2,1)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *