НОВО ЛИЦЕ „ЖЕЛВОЗА“

Емилија руши предрасуде по питању „женског рада“ и „мушких послова“
Ако могу да са татом гурам главу испод хаубе и улазим у канал, зашто не бих могла и да радим на стругу у „Желвозу“? – овако је, разговор за Наше новине почела наша, веома занимиљива саговорница. Емилија Младеновић има 22 године и интересантну причу…
Млади људи који су одлучили да након средње школе остану у Смедереву, углавном су у константној потрази са послом. Покушавају да се пронађу у нечему, али и да испуне своју потребу за променом. Једни нађу „своје место“ врло брзо, док други испробавају разна занимања и труде се да и у послу хране своју радозналост. Емилија Младеновић спада у ове друге.


„Када сам завршила школу, тражила сам посао, али све што је било у понуди био је рад у трафици или у бутику, али мене то није занимало. Почела сам да возим такси, то сам радила годину и по дана, али ми је постало превелика обавеза зато што сам свима давала број телефона, па су ме звали и ван радног времена, тако да нисам никад имала никакво своје слободно време. За тај посао мораш да будеш доступан нон-стоп“ – каже Емилија.
Жена-таксиста је последњих неколико година постала честа појава у Смедереву. Али пре тога, девојка од 19, 20 година, која вози такси, било је нешто ново. Тако и рад на машинама у тешкој индустрији мења своје запослене. Све је више жена, посебно младих, које се опредељују за такву врсту посла. Ема је међу првим женама која у „Желвозу“ ради на стругу.
„Све је било врло спонтано, видела сам оглас за посао у „Желвозу“, послала CV и већ су ме сутрадан позвали. Отишла сам на разговор, показали су ми струг и све око посла. Али морам да признам да су били сумњичави, вероватно нису мислили да сам озбиљна и да стварно хоћу да радим тај посао. Мене такви послови занимају. Ја стварно немам никакав проблем са тим. Не кажем да не бих волела да напредујем до неке другачије позиције, која можда и не укључује „мушки посао“ као што је овај, али увек су ми били занимљивији овакви послови. Већ сам радила на стругу, само у другој фирми, тако да није баш да сам изабрана за посао у „Желвозу“ без било каквог радног искуства.“
Предрасуде и даље постоје, али праве се кораци који ће их порушити. Емилија мисли да је „већи проблем што иначе жене које вреде и које су способне имају мањак самопоуздања па се не упуштају у послове који су другачији од неког стандарда на који су навикле и пробају нешто ново. Са друге стране су и оне којима је „испод части“ да обављају такве радове, што ја не могу да разумем. Људи са којима радиш често су битнији од места на ком радиш и посла који обављаш.“
Места за Емилијин напредак у „Желвозу“ по њеним речима има, зато и жели да стекне што више вештина и покаже да је способна за разне врсте послова. У плану јој је и да полаже тестове и вожњу за камион, али и да се упозна са радом својих колега и научи како функционишу машине на којима они обављају своје послове.
„Када долазе људи да обилазе погон, сви застају и питају се шта ћу ја ту. Још и када виде да радим за овако великом машином, буде им чудно. Јесте да радим у „Желвозу“ тек месец дана, али колеге су ме лепо прихватиле. Има и старијих и млађих. Пружили су ми прилику да стекнем ново искуство, и стварно ми је прелепо тамо, а занимљиве су и реакције људи када им кажем где радим, прво им ништа није јасно. За неколико дана сам савладала машину на којој радим, и сада имам времена и да испитујем колеге о пословима које они обављају и да их терам да ми покажу како њихове машине раде. Изазови и нова искуства су оно што мене занима, волим да се опробам у свему и докажем себи да све умем“ – поручује Емилија Младеновић.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *