СЕОСКА ДВОРИШТА У СМЕДЕРЕВСКОЈ ТВРЂАВИ

Изложба домаћих производа који обележавају смедеревска села

Тродневна пољопривредна изложба сеоских имања у оквиру 132. Смедеревске јесени окупила је мештане 18 села нашег краја, а излагале су и жене из градских месних заједница.

Смедеревска јесен и након више од 130 година постојања традиционално задржава свој пољопривредни карактер. Ове године је изложба „Сеоска дворишта“ украсила Смедеревску тврђаву, а „власници“ ових дворишта поносно представили своју понуду.

„Припремили смо углавном ручне радове и њих смо највише изложили. Изложили смо и један део зимнице коју правимо за Сајам зимнице који нам предстоји у октобру. Пошто смо ми село које се бави воћем, онда не можемо да излажемо паприке и друго поврће, већ смо изложили слатка, компоте, џемове, и то је само један мали део изложен овде, и наравно све може и да се поручи. Донели смо и колаче, имамо их за дегустацију и за продају и за изложбу, тако да сваког дана доносимо свеже направљене колаче. Највише има ручних радова пошто смо њих почели да правимо ове године. За наш КУД смо направили четрдесет женских кошуљица, извезли чипку, направили чарапе, а затим смо урадили и десет мушких кошуља и планирамо да наставимо да помажемо КУД-у. Наше удружење постоји већ десет година, ово нам је једанаеста. Преко зиме највише радимо, наше жене се састају сваког понедељка, друже се и праве све ово“, каже Мирјана Живковић из Удружења „Јабука“ из Удовица.

    

Сва дворишта су традиционално уређена, излагачи дочекују посетиоце као да су њихови гости и позивају у обилазак онога што су спремили и изнели. Све што је било изложено могло је и да се проба. Домаћице из ових дворишта кроз шалу кажу да су највише пазариле „градске домаћице“ које сада могу да напуне своје шпајзеве домаћим производима.

„Ми постојимо већ тринаест година и има нас баш доста у Удружењу. Бавимо се и хуманитарним радом кад можемо, а иначе овим ручним радовима: вежењем, ткањем, правимо слатка, декупаже, све што иначе жене раде у свом домаћинству то и ми радимо када се окупимо. Тиме желимо да очувамо нашу традицију и културну баштину нашег села. Често посећујемо разне манифестације, такмичимо се у развијању пита, прављењу колача, гулаша, све што се спрема и што се ради у кући. Сад смо се посебно активирали око Смедеревске јесени, што се да видети из приложеног. Све ове флаше смо саме украсиле, а унутра је купиново вино. Све што смо ми жене произвеле, то смо и упаковале у ове украсне флаше, исто тако смо украсиле тегле за слатко. Волимо да лепо упакујемо све то што направимо“, каже Зорица Арсенијевић из Секције жена из Скобаља.

Драгица Дабић и остале Лугавчанке из удружења „Прело“, такође су и више него задовољне ефектима учешћа на етно изложби:

Поново смо показали и доказали да моравски крај није само „фабрика на отвореном“ за производњу хране, већ да имамо и  вековну културу и традицију у овом крају. Зато смо изложили и све историјске документе, рукописе и књиге нашег најпознатијег Лугавчанина, писца Жике Лазића. Поносни смо и на традицију  етно стваралаштва  људи нашег краја у музици и ликовној култури – рекла је Дабић.

Мирјана Радивојевић из удружења „Поморавски вез“ Осипаонице, поново је изложила стари  кревет, са душеком од  кукурузних шушки, на којем се најбоље спава и воли, како каже: На овом кревету пре једног и по века, мирили су се посвађани супружници, без суда и Центра за социјални рад, на њему су зачињане генерације здраве и племените деце. Овај кревет је највећа  породична институција у Србији.

Мирјана је имала и занимљив сусрет за Кинезима, који су неколико минута одмеравали њене примерке парадајза домаће сорте „јабучар“ тешких од килограм до килограм и по! Најпре су гледали, а онда, уз уљудно тражење дозволе и – опипали све те плодове.  У неверици, питали су да ли могу да купе по један комад парадајза, што су и учинили,  не питајући за цену, а рекоше да ће их однети у далеку Кину, као ,,невероватне експонате  плодности  земље у околини Смедерева“.

Нешто слично догодило се и на штандовима воћара из Удовица, Ландола, Биновца и Водња. Гости из Кине, али и других држава и других крајева Србије, где су највеће брескве величине лоптице за голф, а гроздови винове лозе, мало већи од бобица ароније, нису веровали да виде грозд од килограм тежине на штанду Удовица, брескве од пола кклограма код Водњана или крушке и јабуке  величине  мање  лопте, на осталим воћарским штандовима у тврђави.

Етно изложба је ове године окупила излагаче из 18 села смедеревског краја, а свој штанд имала је и економија Окружног затвора из Смедерева, „Јабука“.

к.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *