“Душа вина” настала је из љубави

У СМЕДЕРЕВСКОЈ ОШ “БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА

Гошћа ученика и наставника школе на Папазовцу била је Смедеревка Сања Домазет, професорка на Факултету политичких наука, књижевница и новинарка.  

У Основној школи “Бранко Радичевић” на Папазовцу представљена је књига “Душа вина”, у издању београдског “Службеног гласника”. Та луксузно опремљена књига носи поднаслов „ствараоци о вину, грожђу, винограду и винским боговима“, обухвата 17 аутора, а међу њима је и Смедеревка Сања Домазет, професорка на Факултету политичких наука, књижевница и новинарка. Она је била гошћа ученика и наставника школе, а говорило се о вину у Смедереву – граду који је још из римских времена познат по одличним винима. Али није говорила само о томе.

Оно што је мене занимало, а што је била моја тема у овој књизи јесте вино које је у вези са уметношћу. Писала сам о односу књижевности и вина. Писала сам о вину код Шекспира, код Дон Жуана, заправо питала сам се које је вино пио Хамлет, које Дон Жуан. Велики мађарски интелектуалац и есејиста Бела Хамваш рекао је да у свакој боци вина станује по један анђео – рекла је Сања Домазет.

Рад на овој књизи био јој је занимљив. Када се нешто пише, смишља, шта год да се прави, представа, приредба, ако се то ради зато што мора да се ради, ту нема живота.

То је нас Јован Ћирилов учио у позоришту. Ова „Душа вина“настала је из љубави, јаког пријатељства свих нас који смо на њој радили. Препоручивали смо и доводили једни друге. Ја сам препоручила једног великог сликара који, нажалост, више није жив, Милана Туцовића. Он је написао диван есеј. Веома је волео смедеревска вина и волео је да долази у Смедерево. Када сам ја одрастала вино је било забрањено за децу и нешто што није добро давати деци. Кроз историју није било тако, кроз историју, на пример, Српкиње на Косову или Бугарке у Тракији давале су по гутљај вина деци чим се роде. Сматрале су да ће то дати дугачак живот. Вино је присутно свуда, кроз читаву културу. Имамо га у Старој Гршкој, Грци су пили вно, али не као ми сада, пили су две трећине вина и једну трећину воде, јер је вино тада било много гушће. Тако га је пио и Сократ. Вина има свуда, има га у Старом завету, Новом завету… На пример, велики светски богаташи овог тренутка, купују флаше најскупјег вина из сандука са „Титаника“. Ту је, можда, стотинак боца које су биле предвиђене за путнике „Титаника“, али никад се не зна шта се дешава са вином које стоји дуго. Када отворимо можемо да налетимо на сирће, а можемо да налетимо на вино врхунског квалитета.

Дани школовања

Добро памти, можда, најлепше дане у Смедереву, када је ишла у Основну школу „Доктор Јован Цвијић“ и њима су тада доводили књижевнике.

Ја сам запамтила кога сам све упознала, као дете. Био је Душко Радовић који нам је потписивао књиге, а ја сам волела да имам његову књигу са потписом. Он је мени написао: Тањи од Душка. Изашла сам, а онда сам се вратила ужасно тужна и рекла му: Извините, ја се не зовем Тања. Онда је он исправио грешку и написао Сањи и рекао: Ево сада имаш оригинал, јер је једино твоја књига прецртана. Била је Десанка Максимовић и памтим је као дивну даму. Довела је једну руску песникињу која је била гост у Београду. Имали смо једног неваљалог ђака којем су забранили да поставља било каква питања, јер је Десанка волела сва питања, осим оних који се односе на године. И наравно, чим је она завршила говор, он је подигао два прста и питао је оно што није смео да је пита, када је рођена, колико тачно има година… Видела сам да Десанка бледи и онда су мене гурнули да извадим ситуацију, а ја сам је питала како је сачувана једна њена чувена песма „Крвава бајка“. И она је онда испричала дирљиву историју како су се током рата чувале песме које су биле против окупатора. Чини ми се да ми је најмилији сусрет са Мирославом Антићем који је био одрастао човек које се није претварао да је одрастао. Неко је некада написао: Све сам у животу срео, осим одраслих људи. И памтим Мирослава који је у школи рецитовао песме против школе. Па је код нас у школи рецитовао и песму, сећам се добро, о томе када испред вулканизерске радње висе гуме, испред пекара висе переце и кифле, зашто испред школа не висе наставници да деца знају шта се унутра догађа. Нама је то било бесконачно храбро и духовито. И од њега имам потпис. Он се мени страшно свидео…

Магистарски рад и докторска теза

Желела сам да студирам књижевност. У једном тренутку имала сам више година школовања него живота. Мене упишу у школу и ја онда терам до доктората, па онда кренем испочетка. На Факултету политичких наука урадила сам магистарску и докторску тезу. Магистарска је била о таблоидима, о свему ономе у шта се данас шатампа претворила. О „Куриру“, „Информеру“, о негативним аспектима свих тих дневних листова. Активно сам пратила све те таблоиде, па су жене у трафикама научиле да то купујем . Ујутру купим и онда је једна од њих каже да сам заборавила „Курир“. Било ме је срамта, али то је истраживање. Докторска је била креативно писање и то је оно што данас предајем студентима.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *