Од 100 мајки само 13 бира дојење

БРОЈ НОВОРОЂЕНЧАДИ НА ПРИРОДНОЈ ИСХРАНИ СВЕ МАЊИ

Ове седмице се обележава Национална недеља дојења под слоганом „Подржи дојење – оснажи родитеље. Сада и убудуће”. Дојење није искључива одговорност жена, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност.

И поред доказаних користи дојења, број новорођенчади и одојчади на природној исхрани је све мањи. У свету, подој у првом сату од рођења има 42% новорођенчади, 41% одојчади искључиво сиса до навршеног шестог месеца, а до навршене прве године живота само 25%. У нашој земљи се сваке године у просеку роди око 64.000 деце, а само око 8000 је на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота. Према последњим подацима Истраживања вишеструких показатеља (Multiple indicator cluster survey, MICS) УНИЦЕФ-а, иако је 90% деце у Србији почело да сиса, само 13% деце се искључиво доји до шестог месеца, док је 47% деце узраста 0–5 месеци претежно дојено.

Препознајући значај који дојење има за правилан раст и развој новорођенчади и одојчади, Министарство здравља је подржало иницијативу стручњака да се предузму активности у циљу повећања броја деце на природној исхрани. Након именовања националног координатора за дојење, у претходних годину дана стручни тим је израдио Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета који је Влада Републике Србије усвојила у јулу 2018. године. Програм дефинише повећање стопе искључивог дојења за децу до 6 месеци старости са 13% на 20% до 2021. године и има за циљ да омогући потребне предуслове како би се мајке мотивисале и едуковале да успоставе и што дуже, а пожељно годину дана, одрже дојење. Програм је првенствено оријентисан на спровођење активности у систему здравствене заштите, али подразумева и ангажовање свих сектора друштва. На иницијативу Републичке стручне комисије Министарства здравља, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” је предложио показатеље на основу којих ће се пратити начини исхране, контакт мајке и бебе „кожа на кожу” и развој деце од рођења до навршене друге године живота. Индикаторе евидентирају од марта 2019. године све здравствене установе у систему здравствене заштите и достављају извештаје институтима/ заводима за јавно здравље, а Институт за јавно здравље Србије сумира податке на националном нивоу.

Истраживања и епидемиолошке студије доказале су предности природне исхране за здравље и мајки и деце. Мајчино млеко има непроцењиву вредност за свеобухватни развој детета јер садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула и интелигенције, заштиту од инфекција и алергија, а код одојчади смањује ризик од синдрома изненадне смрти. Предности дојења за мајку су многоструке: помаже успостављању емоционалне везе са дететом, смањује ризик од постпорођајне депресије, смањује крварење после порођаја и ризик од појаве анемије, доприноси нормализацији телесне масе, а дугорочни ефекти су смањивање ризика од појаве остеопорозе и појаве малигних обољења дојке и јајника.

ХЕДЕР: У нашој земљи се сваке године у просеку роди око 64.000 деце, а само око 8000 је на природној исхрани мајчиним млеком до шестог месеца живота.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *