Дунав је светска река, а Смедерево престоница светске поезије

НАШ ИНТЕРВЈУ: МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ПАТРИЈАРХ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ

Дунав је светска река, а Смедерево престоница светске поезије

Смедерево је бранило Србију од 15. века.  Престони град тек треба да помилује  историја, а могли би и песници, поред светске реке. Бранковићи су, као што им и етимологија презимена каже, бранили Смедрево и Србију, а проклета Јерина је проклета јер није градила цркве, већ утврде да брани, јер се удала за Бранковића. Да је градила цркве, била би помилована…

 

За Вашу књигу „Три поеме”, можемо рећи да је триптих религијских поема, о чему сведоче већ и њихови наслови: „Господе, помилуј”, „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”. Прва је настала на основу најпознатије молитве од свега две речи, да би потом била усложена у модерну епско-лирску творевину – поему од седам строфа, а свака је песма. Та Ваша молитва, зајечала је на смедеревском фестивалу као свесловенска, свепроавославна звона, од Цариграда, преко Москве, Косова, Црне горе, до Босне…

Да, али пре свега, данас и из Смедерева… И приличи Смедереву да организује овакве сусрете и да одржава већ пола века фестивал који се тако лепо зове, Смедеревска песничка јесен. Он је већ опеван и лепо је што је ова химна фестивала ,,Ој , двојко Смедеревко, отвори ми Смедерево. И оно се заиста отвара, али не још довољно!

Зашто тако мислисте? Многи од Азије, од Индије Кине и Јапана, с Далеког истока до западних страна, од Јужног крста и Авганистана до две Америке у три океана, око оба пола ледом окована и полутара још неразобручана, Патмоса, Атоса, Сиона, Мон Блана, од Овчјих врата и Медитерана, Пећи, Призрена, Високих Дечана, од Зида плача до Газиместана, како каже ваша песма коју сте вечерас казивали, походе Смедерево.

Долазе многи разним путевима, али мало њих и нас стиже Дунавом, том светском реком, која стиже из Европе, под светлима рефлектора и украшена ко зна каквим, све, адиђарима, тек кад стигне код нас,  улази као у овчију кожу и некако нисмо ни свесни како нас та река повезује са светом и како је то једно непроцењиво благо. Ево, сад је обновљена она тврђава на Голупцу, надамо се да ђе и ова прелепа тврђава, смедеревска, исто тако бити обновљена.

Управо док ово говоримо трају радови  у почетној фази реконструкције смедеревске тврђаве. Биће и она спремна да прими  Дунав у нашу, српску и његову овчију кожу у којој најбоље и најприродније обитава…

Етол, нисам знао за то и то ме радује, јер је судбина Смедерева истовремно и судбина свих Бранковића и приклете Јерине. Бранковићи су, као што им име каже били предодређени да Србију и Србе бране, док су други владали и ви сте бранили Србију три деценије док Турци нису на крају освојили све српске стране, уз Зету и приморје, као што деспот, рече у свом натпису на Крстастој кули, на Малом граду ваше тврђаве. И „проклета Јерина“ је заслужила проклето име јер је градила  тврђаве, а не цркве, да брани, а не да јој се диве и поколења клањају, зато је и заслужила, неправедно, надимак проклета!

Да, али Јерина није  градила само утврђења да брани, већ и  цркве. У тврђави је постојала Црква Благовештења, у којој су биле похрањене мошти Светог Луке.

Заиста, то нисам знао, али ме то што сте ми рекли, неизмерно радује, јер је Свети Лука заштитник и песника, али и моја крсна слава. Ето, сада, разлога да ја, ми, песници и ви, Смедеревци, славимо из више разлога Светог Луку, заштитника песника, поезије, али и заштитника  древног града Смедерева.

Уз нашу тврђаву је и Дунав, а Ви сте поменули да волите ову реку?

Дунав није само наше море, већ светска и митска река која нас спаја са светом, поготово, сада, када смо, тобож, остали без мора. Волео бих и да  следеће године  бродом дођем од Београда до Смедерева, као што је некад Тесла од Пеште до Београда дошао бродом, као што су некад наши краљеви стизали бродом до Јагодине, Шапца, Новог Сада. Та невоља да смо остали, привремено, без мора, натерала нас је да се сетимо свих наших градова, па и ево, овог, нашег древног Смедерева. Али, заборавили смо и све наше познате Смедеревце. Нисмо их се баш сетили на време и о времену, а требало је! Све те Бранковиће требало би историја да одбрани од пеозије, а време је!  А, требало би и пеозија да их се сети и помилује!

Мислим да говорим у име свих Смедереваца, када кажем да бисте Ви Матији били савршен за ставрање једне такве поеме о помиловању Бранковића!

Можда, можда… Био бих пресрећан, посебно, сада кад знам да исту славу, Свегог Луку, славимо!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТЕКСТ ПЕСМЕ  „ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ“ КОЈОМ ЈЕ ОТВОРЕНА 50. СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН

Господе помилуј преко живих рана

Свих континената и свих океана

Карамракова и караказана

Твог мравињака и живистијана

Свих упоредника и меридијана

До седмог неба на девет тавана

Овог и оног света измрежана

Све што врви земљом по слову твог плана

Ако Један јеси- док је још зарана

Такни јагодицом милоснога длана

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Помилуј Светворче све што си шест дана

Ткао без узора и без преседана

Док земља беше пуста несаздана

И из ничега још неизмозгана

А тама испод и изнад бездана

Док је лебдео дух твој над водама

Милуј Христа ради с оба блага длана

Бића кресивом твојим искресана

И из небића у биће призвана

И твојом десницом крстом крстосана

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Из свих понора где је завитлана

И на дно бездана богопосејана

И испод твога трона амбисана

У плаво подножје од твојих табана

Прашку земље издвој из праха звездана

И као кап воде стави на сред длана

И помилуј је Оче са свих страна

Да не погине непомилована

Непољубљена и неоплакана

Неокупана и компромитована

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Крени од Индије Кине и Јапана

С Далеког истока до западних страна

Од Јужног крста и Авганистана

До две Америке у три океана

Око оба пола ледом окована

И полутара још неразобручана

Патмоса Атоса Сиона Мон Блана

Од Овчјих врата и Медитерана

Пећи Призрена Високих Дечана

Од Зида плача до Газиместана

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Ниње и присно пређи са два  длана

Преко Библије Талмуда Курана

Преко сура тора шива и шамана

Муслимана Јевреја Хришћана пагана

Пепела Грчке и праха Римљана

Мртвога мора и живог Јордана

Матеја Марка Луке и Јована

Пада Цариграда тајни Ватикана

Трица Азије кучина Балкана

Понижења Руса полома Германа

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Помилуј јејину и врана гаврана

Сакатог мрава жапца окрастана

Зебу мрку луњу петла наушљана

Мече на Камчатки на санти туљана

Риђогрлог гњурца на грани џивџана

Зелену жуну орла самотана

Гробног лептира јарца ошугана

И тушта и тма и ала и врана

Процватак пробио кроз покров катрана

И црва из муља још неискобељана

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

Док непоменици ума огубана

Таркају испод гаравог казана

Шири од Небеса искро сажимана

И у жижину жижу сажижана

А код куће си у зрнцу тамјана

Нек се из тог зрнца ко са неба мана

Спусти рука Спаса заори Осана

И огласи са свих небеских екрана

Да је рђа с твога дела састругана

Имена твога ради опањкана

Моли те душа само теби знана

Још неначета а испрепадана

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *