И „Гоша“ и „Желвоз“ ће радити оно у чему су најбољи

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: СВЕТОЗАР БУГАРИН, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ЖЕЛВОЗА“

Вест која ових дана привлачи пажњу јавности, свакако је информација да је Желвоз купио паланачку Гошу за милион евра. И сам некадашњи радник Гоше, директор смедеревске фирме Желвоз Светозар Бугарин то сматра логичним пословним потезом који ће бити од користи за обе фабрике. И раније је најављено да ће бити примљено 300 радника, а наш саговорник, овом приликом између осталог поручује: Свако ко жели да настави каријеру у Гоши је добродошао, под условом да прихвати нову пословну политику и другачију организацију рада… 

Сада је већ и званично, зар не, Одбор поверилаца је одлучио да смедеревски Желвоз преузима Гошу?

Да. И то једногласно.

Зашто „Гоша“?

Потпуно је природно да објединимо једну целину која се зове вагоноградња. „Желвоз“ је фирма која има много већу традицију од „Гоше“. Међутим, конципиран је тако да буде највећи ремонтер, не у Србији, него на Балкану. Данас, пратећи све трендове потражње, тржишта и осталог, зна се да постоји потреба за новим вагонима поготово због тога што се одређене позиције у Европи мењају. Примера ради, нећете моћи више да користите вагон који је старији од 30 – 35 година. Ако знамо да вагона има јако много, логична је претпоставка да ће у једном тренутку, ти вагони морати да буду замењени новим, или реконструисаним вагонима што је опет врста новоградње. Неко то мора да уради. Пошто сам десет година радио у „Гоши“, добро познајем ту фабрику, а ево, већ друга година како радим у Желвозу, сматрам да је логична била симбиоза „Желвоза“ и „Гоше“, у смислу да „Гоша“ треба да ради оно што најбоље зна, а то је новоградња и реконструкције, а „Желвоз“ пак оно у чему је најбољи – оправке, и да направимо тај центар у Србији и Европи за основинске склопове, где смо сад заиста у великом замаху.

Колико је то био ризичан потез? И свако би се питао зашто „Желвоз“, који се тренутно још увек подиже изнова, у овом тренутку одлучује да преузме једну фабрику са приличним проблемима?

Нисмо ми на врат натоварили никакав проблем јер је „Желвоз“ све своје пословне одлуке дефинисао на бази уговорених, извесних послова. Ми знамо шта смо уговорили, с поносом могу да кажем да смо уговорили скоро целу 2020, али „Желвоз“ то не може да оствари без додатних капацитета. Управо те капацитете препознајемо у „Гоши“, поготово у смислу новоградње, јер смо ми као премису имали циљ да радимо све оно што тржиште тражи, како када су у питању теретни, тако и када говоримо о путничким вагонима. Једноставно, како смо освајали све стандарде, међу њима и Ви Пи Ај (VPI), што је највише што једна ремонтерска фирма може да има, као што је Ти Си Ај нешто највише што може једна произвођачка фирма да има, а управо то има „Гоша“. На основу наше пословне политике и тржишних потреба, нама, „Гоша“ треба ако може сутра да почне да ради, мада је то немогуће. Али, идемо на то да направимо постепени прелазак, да се „Желвоз“ растерећује оним пословима које ће моћи да се одраде у „Гоши“ због пројектованог капацитета, позиције машина и распореда које има таква фабрика која је пројектована за новоградњу. Покрили смо тиме и тај део тржишта и наше делатности. Мислим да ће ово бити једна веома моћна симбиоза.

Рекли сте да не може преко ноћи, али какав је план, шта су наредни кораци?

Пре свега оно што се односи на папирологију, да потпишемо уговор, уплатимо договорени износ, извршимо попис, примопедају од стечајног управника, да видимо има ли нечег што није било у документацији. Ми смо већ почели да примамо бивше раднике „Гоше“, а концепција је следећа: сваки запослени који је радио у непосредној производњи, долази на једномесечну обуку у „Желвоз“, после тога се враћа у радну јединицу у „Гоши“ која буде дефинисана уговором. Због чега то радимо? Па због тога што људи годину дана можда нису радили, треба им времена да се упознају са нашим концептом пословања и са начином организације јер је код нас то у неку руку јединствено. Господин Рајић је као власник компаније дефинисао неке принципе, ми смо то само још мало усавршили и ова организација није ни налик оној која је била у „Гоши“. Морају ти запослени да се привикну на те нове услове. Други разлог је да виде шта је то што их чека од пројеката када почну да раде. Ми, овде, паралелно радимо и новоградњу и ремонт вагона.

Због оних радника који сигурно у овом тренутку живе у неизвесности, можда је најважнија порука да ће све бити у реду. Можете ли и Ви то у овом тренутку да потврдите?

Апсолутно! Сви производни радници који имају жељу да раде и наставе своју каријеру у „Гоши“ су добородошли, под условом да прихвате начин организовања и пословну политику „Желвоза“.  Ми знамо да су то обучени радници али треба да се зна да су производни програми који ће се на даље радити у „Гоши“, другачији од оних који су раније рађени. Пошто знам раднике, опрему и све остало, рећи ћу да ће све то бити у оквиру железничког бизниса али биће неког прекомпоновања система, другачије филозофије рада.

А за колико очекујете да ће се тај систем уходати?

Врло брзо. Овде је већ прошло неких 50-ак људи, радника „Гоше“.  Од њих је 20-ак већ међу нама, у погонима са нашим радницима, раде послове за које су квалификовфани и које знају да раде. Плус, гледају нашу организацију, моделе, на пример ми нисмо имали одређене административне ствари у „Гоши“ које имамо овде, попут попуњавања радних листа и слично. Једноставно, морају људи мало да проживе овај систем, да виде, волим да цитирам председника који каже да ако смо их ми нешто слагали, могу слободно да се распитају мало по фирми. Овде, који год радник долази, зна на чему је, нема тога да смо једно рекли раније, а да се онда ради другачије.

Све у свему, то ће удруживање бити на обострану корист?

Да, тиме је заокружен тај тржишни колач, тиме могу да се покрију потребе ове средине. Цео Подунавски округ је био и раније познат јер је имао традицију вагоноградње. Ми само враћамо и Желвоз и Гошу на пут старе славе. То су имена која не могу бити тек тако поништена, заборављена. То су фирме које су правиле Југославију, а камоли Србију или овај регион. Фирме које су познате. Ја сам доста, стицајем пословних околности прошао, могу рећи целу Европу. Мора вам бити мило када у Швајцарској сретнете некога ко се сети да су неке цистерне прављене у „Гоши“, или да су вагони поправљани у „Желвозу“, буде вам драго, не само као некоме из те бранше, већ као грађанину ове земље када знате да је ту, раније, настало нешто што је квалитетом импресионирало друге. „Гоша“ је седамдесетих извозила цистерне у Индонезију, „Желвоз“ је овде правио за немачку фирму, изремонтовнани су и реконструисани вагони, то су огромне референце.

Да кажемо нешто и о актуелностима у Желвозу. На чему се тренутно ради?

Актуелно је то што заиста имамо много посла, тренуно радимо на два фронта, домаћи и инострани. Од домаћих су ту наши стални коминтенти „Србија Карго“, „Србија воз“, „Србија инфраструктуре“, то су наши највећи домаћи купци, али исто тако радимо за иностране компаније које имају седиште у Турској, Словачкој, Чешкој, Бугарској и тренутно смо у фази испоруке одређених производа, нису у питању само теретни вагони већ и неке друге ствари. То је нешто на шта се фокусирамо, покушавамо да са постојећим, као и капацитетима које ћемо имати у „Гоши“, „спакујемо“ 2020, јер ево, ближи се крај ове године, почиње гужва и стратешко и оперативно планирање.

Шта доноси 2020?

Свакако доноси много посла и ја сам због тога веома зовољан.        

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *