Чинило се да Смедерево подврте…

ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА У ПРВОМ СРПСКОМ УСТАНКУ:

Смедерево је симбол подвига и победе у Првом српском устанку, али и место у коме је прве одлуке у зачетку модерне српске државности донела прва влада, односно Правитељствујушчи Совјет, скуп попечитеља који су имали задужења као што их имају данашњи министари.

 

После више векова Смедерево је у Првом српском устанку, од Турака ослобођено 8. новембра по старом, односно 20. новембра по новом календару. Томе су претходиле вишемесечне борбе и опсаде града од стране српских устаника, као и важни догађаји који су довели до борби за заузимање Смедеревске тврђаве.

 

На устаничкој скупштини у Борку 14. августа или 1. септембра 1805. године, донета је одлука да се ослободи Смедерево. Овој одлуци претходило је убиство смедеревског војводе ЂушеВулићевића (10/11. август), које је изазвало даље сукобе између Срба и Турака у Смедереву. Након овог догађаја, Карађорђе је за новог старешину поставио Ђушиног брата,ВујицуВулићевића и одлучио да лично поведе устанике у борбу за ослобођење тврђаве. Са својим војводама Јанком Катићем и Симом Марковићем, Карађорђе је дошао у Смедерево почетком септембра 1805. године, где се, на Царини, спојио са одредима војводе Миленка Стојковића. Убрзо је заузет Лаудонов шанац на брду изнад Смедерева и недуго потом отпочела је опсада Тврђаве – каже Мирослав Лазић, виши кустос историчар Музеја у Смедереву,а о тим околностима сведочи и цитат из „Повеснице од почетка времена Вожда србског Карађорђа Петровића написана од пензионираног совјетникаКњажевствасрбског, полковника и каваљера Антонија Протића 1853. у Смедереву“:

 

„Карађорђе намести оне две кумбаре на брдо више Смедерева и ујутру, у прозорје, 8. септемвра лицем на Малу Госпојину, даде једној кумбари ватру. Кад је полетело од центе ђуле у висину, предаду вику наши да ти се чинило да се Смедерево подврте.“

Турски гарнизон се предао, а према предању, кључеве Смедеревске тврђаве Карађорђу је предао турски заповедник града, диздар Мухарем Гуша Бошњак, под тзв. Карађорђевим дудом. Цео турски гарнизон постао је заробљеник српског вожда. Након тога, одвојени су и у Видин протерани најозлоглашенији Турци, док су остали, који нису имали имање, морали да напусте Смедерево за три дана.

 

Снагом оружја освојена слобода није дуго потрајала. Сламајући Први српски устанак 1813. године Турци поново поседају Смедерево. Смедеревска тврђава остаје у турским рукама све до коначне предаје Тврђаве српском кнезу Михаилу Обреновићу. Предаја кључева Града  извршена је испред главне капије према вароши на дан 12/24. априла 1867. године, када турски гарнизон коначно напушта Смедерево.

 

Али, у знак сећања на подухвате српских устаника из 1805. дан ослобођења Смедерева у Првом српском устанку слави се као Дан града Смедерева.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *