Јефтинија дрва и гас и даље најповољнија опција

КО ЋЕ СЕ ГРЕЈАТИ ЗА НАЈМАЊЕ ПАРА?

Републичка Агенција за енергетику је пред почетак и ове грејне сезоне објавила процене о томе какви ће бити трошкови за грејање стамбеног простора. Додуше, топао октобар и делимично новембар, делимично су нам „уштедели“ издатке, али ће кућни буџет, када је реч о онима који се греју на струју бити значајно другачији након поскупљења струје од идућег месеца… 

Према пројекцијама Агенције за енергетику, за загревање просечног стамбеног простора од 60 метара квадратних на 20 степени, у току 16 сати дневно, а 180 дана у грејној сезони потребна је енергија од око 9.000 kWh (150 kWh/м2 је просечна процењена потрошња за грејање у Србији).

Најниже трошкове енергије за грејање, за наведене услове, у грејној сезони 2019/2020. имаће домаћинства која се греју на дрво у подручјима Србије у којима се оно може набавити по нижим ценама (на пример 4.650 динара по м3) и уколико имају новије пећи чија је ефикасност већа, нпр. 65%. У том случају им је за набавку горива потребно око 38 000 динара. Ипак, значајно веће трошкове, око 62 хиљаде динара, имаће домаћинства која користе скупље огревно дрво (са ценом 6.350 динара по м3) и имају пећи ниже ефикасности.

Према просечној цени природног гаса у Србији, за грејање током целе зимске сезоне треба издвојити 42 хиљаде динара, при чему је додатна предност његовог коришћења и комфор који пружа. Нешто виши су трошкови грејања на угаљ (48 до 52 хиљаде динара). Грађанима који се греју на пелет годишњи трошкови износе око 60 хиљада динара, ако се сагорева у ефикаснијим пећима конструисаним за ово гориво.

Према садашњем ценовнику, односно пре поскупљења струје, домаћинства која користе термоакумулационе пећи имала би трошкове од 48 хиљада динара, али само уколико се искључиво користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије током свега два сата дневно, увећава трошкове за чак 44%, тако да они износе око 69 хиљада динара, што је скупље од већине алтернативних горива. Ако се овоме дода и увећање од скоро 4% за поскупљење струје, јасно да ће у том случају морати да издвоје још коју хиљадарку.

Највеће трошкове енергије имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан бутан гас и лож уље. За набавку енергената или енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, она морају издвојити 128 хиљада динара за електричну енергију, 127 хиљада динара за пропан бутан гас, односно 120 хиљада динара за лож уље.

У односу на претходну годину ниже су јединичне цене лож уља за 18%, и пропан бутан гаса за 5%. Остале цене нису битно промењене.

Врста енергента Трошак за целу сезону
Огревно дрво (4.650 динара по м3) 38 000 динара
Природни гас 42 000 динара
Угаљ 48 – 52 000 динара
ТА пећ (само у јефтиној тарифи) око 50 000
Огревно дрво (6.350 динара по м3) 62 000
ТА пећ (јефтина тарифа + допуњавање) око 72 000

Имајући у виду овакав ценовник, не чуде резултати истраживања Удружења Побуна по којем је, у Србији, у чак 39% домова, само једна соба – најчешће дневна, једина топла током читаве сезоне. Две или више соба греје 28 одсто домаћинстава у Србији, све собе греје тек 25 одсто домаћинстава, док је осам одсто домаћинстава без сталног грејања услед сиромаштва, показује ово истраживање. Бројна домаћинства купатило и спаваће собе греју тек увече, отварањем врата од дневне собе у којој се налази пећ или грејалица. У око 32 одсто домаћинстава која одгајају бебу, греје се само једна соба, док се купатило, спаваће собе и дечије собе не греју услед недостатка новца за куповину огрева. У сеоским пределима централне, западне и јужне Србије се највише домаћинстава греје на дрва и угаљ, али упркос томе не греју цео животни простор. Број испитаних учитеља и учитељица из пет градова Србије, којих је 350, изнело је процену и запажање да око 25 одсто малишана до четвртог разреда нема одговарајућу зимску одећу и обућу.  Према сопственом признању 21 одсто средњошколаца и 27 одсто студената спава у хладној соби, док је 22 одсто пензионера признало да зимске дане проводе возећи се по јавном превозу или чекајући у амбулантама и тек предвече заложе ватру или укључе грејалицу. Подаци су добијени на узорку од 4.000 домаћинстава на простору целе Србије, као и анкетирањем још 2.250 особа у периоду од 4.09. до 23.10.2019. године.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *