Прекрстиш се, па кренеш низ пут…

НОВИ – СТАРИ ПРОБЛЕМИ ВРАНОВАЦА:

Неколико десетина мештана Вранова позвало је, прошле недеље нашу редакцију у, како рекоше, својеврсну „авантуру“. Веровали или не, авантура је у томе да од првих кућа у селу (крај старог пута за Велику Плану), покушате да дођете до центра Вранова, тамо где они свакога дана морају по хлеб, у школу, на станицу аутобуску или железничку…

 

 

Проблем је у томе што никакве стазе за пешаке нема. Она, алтернативна коју су до скоро користили, (а коју им је једна тамошња фирма, накнадно, бесплатно почела да насипа, како би имали какав – такав пролаз) сада је неупотребљива јер се завршава након пола пута. Одатле, имате две опције: или даље кроз џомбе, делимично испуњене крупним комадима шљаке, или уз стрм јарак, ко уопште, углавном од млађих, успе да се успење па одатле право на – коловоз. А на коловозу – хаос. Камиони натоварени шљаком до те мере да садржај повремено пада на пролазнике, остала возила, за њима други камиони коју покушавају да водом „утапкају“ прашину са шљаке која лети свуда, али узалуд, јер су уз читав друм, свуда „облаци“. Прво, ово је исувише фреквентна саобраћајница да би се њоме редовно кретали пешаци, најблаже речено, опасно је по живот. А туда, и деца пролазе у школу. Понекад се можете наћи „заробљени“, када у сусрет један другом иду два камиона, или аутобуси, просто, нема се куд. Уз то, прашина је свуда, па се колико год се трудили да се заштитите, ипак се поштено нагутате за тих 500 метара до центра села колико је и наша екипа, уз мештане Вранова, путовала дуже од пола сата (склањајући се од возила небројено пута на сваких пет минута). Тако је стално, прође овуда дневно по 300 камиона само са шљаком, а где су остала возила. Та стаза поред коју смо користили далеко је од праве стазе, али смо бар имали где да се склонимо са пута. Једна фирма из Вранова чије је представништво баш ту, преко пута, почела је да насипа тај пролаз, али им је стигло обавештење да морају да прекину – објашњава Милутин Васић. За њега је средиште села недоступно јер се креће уз помоћ штака па нити може да се успење на пут, нити са истог може тако брзо да се склони док возила наилазе…

Иначе, та импровизована стаза је уз ограду железаре, иза које су пак планине шљаке која се, нешто ниже, са једне од њихових капија развози у камионима… Званично образложење, колико је мештанима познато, о томе ко је обуставио насипање стазе и зашто, нема, па су претпоставке различите. Од тога да је, наводно у плану да се на том месту направи „трећа трака“ коју би користила само железара како би се камиони који развозе шљаку лакше укључили у саобраћај, до тога да је било неспоразума на релацији град – Хестил. Шта год да је узрок то не мења чињеницу – ови људи буквално немају куда да се крећу. При том, не знају колико ће трајати измештање шљаке јер ако се овде већ извесно време непрестано на томе ради, а иза, „брда“ тог материјала изгледају и даље као нетакнута, поставља се питање шта ће мештани радити ако то потраје и онолико колико им је најмање речено, годину дана. Поздрављамо измештање шљаке, то је за нас био велики проблем, видите и сами да је прашина одатле свуда, једном, када је више не буде, тих проблема неће бити. Захвални смо и на томе што нам је речено да ће уместо четири године, колико је то измештање требало да траје, надлежни учинити све да то ураде за годину дана, то је огромна разлика. Али, нама и за тих годину дана треба неко решење, макар да дозволе да се настави насипање ове стазе поред које је сада стопирано – каже Саша Николић, мештанин Вранова. Огорчени због тога што њихове апеле сматрају политички инспирисаним чином, поново поручују да железари желе свако добро, да ради, још више и боље, да има још радника, јер од те фабрике живи овај град, али се надају да у читавој причи, њихове породице неће бити колатерална штета.

 

Нека бар покрију камионе

Увек исто чујем, питају ме шта ћеш ту, што сте ту градили куће… Коме да објасним да пре 40 година када смо ми овде дошли, около су били воћњаци, а не тоне шљаке. Понекад се осећам као да смо ми сви овде огледни пацови, да на нама треба да се види шта то све људи могу да издрже. Та прашина је свуда још од раније, а сада немаш где да се склониш, треба да нам видите куће и баште, а ми од тога живимо, налазила сам стаклену вуну међу засадима, траву не можеш да почупаш, а да те нешто не посече, убоде, има ту нечег оштрог. Чекам само да видим када ће да нам израсте још по један пар руку, можда ће нас тада неко схватити за озбиљно. Сада их молимо да неко дође и провери, макар да покрију те камионе из којих поврх свега, опет испада то што носе и лети свуда около – каже једна од мештанки, Драгица Васић.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Copyright © All rights reserved. | Newsphere by AF themes.