Све своје најбоље, дао сам драми

МИОДРАГ ИЛИЋ ОДРЖАО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ У СМЕДЕРЕВУ:

Миодраг Илић је српски књижевник, претежно драмски писац, публициста, новинар и педагог прошле недеље гостовао је у смедеревској Народној библиотеци. 

Осим обимног драмског опуса написао је и филмске и телевизијске сценарије, публицистичка и теоријска дела у области журналистике, политике, међународних односа, писао је новинске фељтоне, чланке и есеје о проблемима културе и позоришне критике, преводио са италијанског и енглеског језика, радио као предавач новинарства естетике, драматургије, електронских медија. Дипломирао је енглески језик на Филолошком факултету у Београду, а завршио студије драматургије на ФДУ у класи чувеног Јосипа Кулунџића. Као новинар је радио у Вечењим нвостима, Београдској недељи, РТБ, сада РТС, био управник Београдског драмског позоришта, директор драме Народног позоришта и програма за иностранство РТС. Основао је и био председник Удружења драмских писаца Србије. Написао је 28 драма. Као тв аутор реализовао је пет веома запажених истраживачких серија од којих су најпознатије „Кво вадис свете“ и „Медијске империје“. Освојио је 19 књижевних награда. За сусрет са публиком у Смедереву, у фокус је ставио књиге „Љубав се зове Ванда“ и избор драма о историјским личностима, а све то, дочарао је уз помоћ драмских уметника Јелице Сретеновић и Милана Цација Михајловића.
Прво дело је роман, објављен прошле године: То је моја четврта књига прозе, знате много се пише, много је љубавних романа, то је честа тема и ту је човек увек у опсаности да то буде тривијално, банално. Ја сам покушао да један страстан љубавни троугао сместим у контекст распадања Југославије, кризе, бомбардовања, санкција, страхоте кроз које смо прошли, и кроз те вртоглавице људи покушавају да нађу спас. Наравно, љубав је једна велика илузија има оних који тврде да не постоји, да су је измисли песници, моја је теза да нико нема право да поседује туђу душу, да та љубав до гроба не постоји и да љубави не треба прићи као својини. То је једно етерично стање, добра воља која траје – док траје, каже Илић.
Други део промоције био је посвећен избору драмских текстова о Душану Силном, Вуку и Милошу, Кнезу Лазару, Копернику, Мартину Хајдегеру и Спинози. Хајдегер је за жену имао ватреног присталицу Хитлера и љубавницу, Јеврејку, 17 година млађу. Како је Коперник прошао и чиме је био уцењиван не би ли одустао од својих теорија, а шта је доживљавао Лазар Хребељановић на кога се обрушио до тада невиђени цунами, то су неки од детаља у које је Илић настојао да проникне пишући ове драме. Наравно, промоција је била прилика да се понешто каже о личностима као што су Жанка Стокић, или Бранислав Нушић, опет уз занимљиве интерпретације глумаца.

Leave a Reply

Your email address will not be published.