Игра престола и мале ствари

1 min read

Завладало неко необично затишје. Ништа се не дешава. Ниједан озбиљан трач да протресе град. Што би мој друг рекао „што се тресло, тресло се, сад `ладовина до јесени“.
-Ово сам чекао све ове године. Да причамо о обичним стварима, а не о политици. Мало детоксикације није на одмет…- тако мој друг, стари мајстор опсене, покушава да забашури ситуацију.
-Шта сад кријеш, мајке ти? – Питам га док кафенишемо у препуној башти. Дуг јунски дан, а ми испијамо кафу као да нам је васцели боговетни дан на располагању.
-Не кријем ништа, само се ишчуђавам – мудрује он к`о да је политички аналитичар јавног сервиса.- Да сам се јуче кладио, изгубио бих опкладу! Ни у сну нисам помислио да ће овакве игранке да се воде око неколико фотеља.
Пошто сам ја очигледно неупућена у „збивање на терену“, он почиње да ми потанко објашњава ситуацију. Кува се, прича ми, већ неколико месеци. Многим директорима су мандати истекли, многи немају одговарајуће референце, а многи би да их замене.
-Некад је било једноставно – присећа се он носталгично. – Свака политичка опција је имала свој део колача, и наравно лепо смо удомљавали своје кадрове по јавним предузећима и установама…
То ми је познато. Али не разумем на шта мој друг сад алудира.
-Све се сад одвија искључиво у њиховом дворишту. То су ти рововске борбе да се стигне до неколико фотеља..
-Којих фотеља? – нестрпљива сам ја.
-Погледај ситуацију у јавним предузећима, па ћеш све одмах повезати. У једном, у јеку сезоне и највећих послова, директор оде на одмор! То тако никад није било. Док се директор одмара, онај круг ниже одговорности, разни шефови – не мирује.
Сад се ја нервирам: – Шта ти то значи „не мирује“?
-Како не разумеш? Шефови обично немају капацитета да буду на некој вишој позицији. Али зато грчевито чувају места до којих су се докопали. Лепа плата, а ништа не раде…
-Како не раде?
-Лепо не раде! То је јавна тајна да су увек „нешто на терену“… али пусти њих, гледај оно друго јавно предузеће… Тамо ти је буквално игра престола, али и све остале игранке. Колико сам чуо најмање три кандидата желе једну фотељу. И све је у игри: и подметања и „важне документације“ и нека „сазнања“…
Не реагујем на ову причу, јер очигледно нема ничег новог, али мој друг се не да:
-Најинтересантније ти је збивање око заменика директора. Ту ће „да изгину“ к`о ексери. Онај са симпатичним надимком се не бори само за место заменика, већ упро и лобира за будућег директора.
-Не разумем!
-Како не разумеш?! Зна човек ко му одговара на том месту. Ето, до сад су директори бирали тим, а сад потенцијални заменик хоће да бира директора!
До читања.

Leave a Reply

Your email address will not be published.