Игра престола и мале ствари

Завладало неко необично затишје. Ништа се не дешава. Ниједан озбиљан трач да протресе град. Што би мој друг рекао „што се тресло, тресло се, сад `ладовина до јесени“.
-Ово сам чекао све ове године. Да причамо о обичним стварима, а не о политици. Мало детоксикације није на одмет…- тако мој друг, стари мајстор опсене, покушава да забашури ситуацију.
-Шта сад кријеш, мајке ти? – Питам га док кафенишемо у препуној башти. Дуг јунски дан, а ми испијамо кафу као да нам је васцели боговетни дан на располагању.
-Не кријем ништа, само се ишчуђавам – мудрује он к`о да је политички аналитичар јавног сервиса.- Да сам се јуче кладио, изгубио бих опкладу! Ни у сну нисам помислио да ће овакве игранке да се воде око неколико фотеља.
Пошто сам ја очигледно неупућена у „збивање на терену“, он почиње да ми потанко објашњава ситуацију. Кува се, прича ми, већ неколико месеци. Многим директорима су мандати истекли, многи немају одговарајуће референце, а многи би да их замене.
-Некад је било једноставно – присећа се он носталгично. – Свака политичка опција је имала свој део колача, и наравно лепо смо удомљавали своје кадрове по јавним предузећима и установама…
То ми је познато. Али не разумем на шта мој друг сад алудира.
-Све се сад одвија искључиво у њиховом дворишту. То су ти рововске борбе да се стигне до неколико фотеља..
-Којих фотеља? – нестрпљива сам ја.
-Погледај ситуацију у јавним предузећима, па ћеш све одмах повезати. У једном, у јеку сезоне и највећих послова, директор оде на одмор! То тако никад није било. Док се директор одмара, онај круг ниже одговорности, разни шефови – не мирује.
Сад се ја нервирам: – Шта ти то значи „не мирује“?
-Како не разумеш? Шефови обично немају капацитета да буду на некој вишој позицији. Али зато грчевито чувају места до којих су се докопали. Лепа плата, а ништа не раде…
-Како не раде?
-Лепо не раде! То је јавна тајна да су увек „нешто на терену“… али пусти њих, гледај оно друго јавно предузеће… Тамо ти је буквално игра престола, али и све остале игранке. Колико сам чуо најмање три кандидата желе једну фотељу. И све је у игри: и подметања и „важне документације“ и нека „сазнања“…
Не реагујем на ову причу, јер очигледно нема ничег новог, али мој друг се не да:
-Најинтересантније ти је збивање око заменика директора. Ту ће „да изгину“ к`о ексери. Онај са симпатичним надимком се не бори само за место заменика, већ упро и лобира за будућег директора.
-Не разумем!
-Како не разумеш?! Зна човек ко му одговара на том месту. Ето, до сад су директори бирали тим, а сад потенцијални заменик хоће да бира директора!
До читања.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Next Post

Све је шири „круг за Марију“

Завладало неко необично затишје. Ништа се не дешава. Ниједан озбиљан трач да протресе град. Што би мој друг рекао „што се тресло, тресло се, сад `ладовина до јесени“. -Ово сам чекао све ове године. Да причамо о обичним стварима, а не о политици. Мало детоксикације није на одмет…- тако мој […]

Lajkujte nas !