У сталној приправности и увек спремни за акцију

1 min read

НАШЕ НОВИНЕ У ПОСЕТИ СМЕДЕРЕВСКИМ ВАТРОГАСЦИМА

Посао ватрогасца спасиоца спада међу најзахтевнија занимања на свету. Опасности које доноси ова професија, свакодневни напор и стрес, утичу на то да једно од најплеменитијих буде и једно од најтежих занимања. У Ватрогасно-спасилачком батаљону у Смедереву успевају да се изборе са свим потешкоћама, међу којима доминирају пожари свих врста.

Пожари, на првом месту, али и саобраћајне несреће, хемијски акциденти, поплаве, остале елементарне непогоде, и многе друге опасности редован су посао ватрогасаца спасилаца. Од почетка године, закључно са 18. јулом, на нивоу Ватрогасно – спасилачког батаљона у Смедереву, који своја одељења има и у Смедеревској Паланци и Великој Плани, било је 627 догађаја. Од тога – 551 пожар. Највише их је на отвореном простору.

-У истом периоду ватрогасно спасилачка чета у Смедереву имала је укупно 389 догађаја, од тога 336 пожара, 30 техничких и три интервенције у саобраћају. Било је и 10 дежурстава, четири црпљења воде, али и лажних дојава. Статистика, такође, каже да је било 244 пожара на отвореном, 124 на грађевинским објектима и 21 на саобраћајним средствима. Само у овом месецу дана, до 18. јула, у Смедереву смо имали 60 догађаја – 57 пожара, две техничке интервенције и једна техничка интервенција у саобраћају. Посматрајући локације догађаја, 49 их је било на отвореном простору, осам на грађевинским објектима и три на саобраћајним средствима. Што се тиче нивоа батаљона, имали смо укупно 108 догађаја, од тога 105 пожара – прича Милан Ристић, командант Ватрогасно – спасилачког батаљона Одељења за ванредне ситуације у Смедереву.

Највећи број догађаја у току једног дана у овом месецу, па и од почетка године, евидентиран је 11. јула.
-Тога дана имали смо рекордних 17 интервенција. У том периоду, подсећам, било је на снази упозорење због екстремно високих температура, у појединим деловима и преко 40 степени. Тог дана појавио се и ветар, који је погодовао ширењу и самом развоју пожара – додаје Ристић.
По његовим речима, пожари су у највећем броју случајева изазвани људском непажњом, уз високе температуре и ветар који изузетно погодују ширењу ватре.
-Због тога смо ових дана упутили и једно упозорење и апел да се грађани придржавају прописа којим се забрањује ложење ватре и спаљивање суве вегетације, корова, ниског растиња, биљних остатака и смећа на отвореном простору. Такође је забрањено ложење отворене ватре у шуми, а приликом извођења пољопривредних радова неопходно је извршити контролу исправности механизације и опремити адекватном противпожарном опремом, затим обезбедити контролу ускладиштавања усева и предузети друге неопходне заштитне мере, како би се избегле последице по здравље људи и материјалне штете – истиче Ристић.
Гашење пожара важи за један од најтежих послова јединице. Ватрогасци спасиоци о ватри говоре са страхопоштовањем, а прва помисао сваког од њих приликом гашења пожара је спасавање људских живота.
– Када уђемо у запаљени стан или неки други објекат, прво што радимо је спасавање људи. Нажалост, дешава се да за неке буде прекасно, јер ватра и дим су брзе убице. Ватра је моћна и не смеш је никада потценити. Ако се исувише охрабриш у борби с њом, губиш битку – додаје Ристић.
На нивоу сектора Ватрогасно-спасилачки батаљон у Смедереву слови за једну од релативно добро опремљених и боље попуњених јединица, али, имајући у виду број догађаја и неретко испомоћ колегама по целој Србији, сваки нови човек би добродошао.
-Када имате 17 интервенција у току једног дана, потребна је максимална уиграност екипе и мобилизација комплетног људства, тим више јер неретко у веома кратком временском интервалу имамо више догађаја. У тим тренуцима добра процена је пресудна како би стигли на време на све локације – објашњава Ристић
И, што је, такође, значајно – нема лаких и безазлених интервенција. Свакој ватрогасци спасиоци прилазе опрезно и са одређеном дозом страха који је у овом послу свакако позитиван.
Када нема интервенција, припадници батаљона вежбају и припремају опрему за ситуације у којима секунди одлучују о људским животима. Свакодневно се ради и на задржавању стечених знања. Јер, кад једном нешто научите, ако се не обнавља, временом се губи знање.
– Постоје вежбе које радимо у оквиру јединице, а ту су и јавно-показне вежбе за грађанство. Трудимо са да радимо и са индустријско-ватрогасним јединицама, ради сагледавања стања и увежбавања ватрогасаца у фирмама. Радимо и на едукацији деце. Сваког месеца обилазимо основне школе, одржавамо предавања. Радимо и у вртићима на едукацији најмлађе популације – истиче Ристић.
Многи се сигурно питају – шта ватрогасци раде кад не гасе пожар? Ако неко мисли да је за њих то време одмора, онда грдно греше.
-У јединицама постоји дневник рада и активности, који се веома поштује. То су нормативи који су одређени у скоро минут тачности. Ту ватрогасци врше примопредају смене, ту су редовне наставе, рад са опремом, обука, извођење тактичких задатака. То се ради на дневној бази. У тренуцима дојаве пожара, све се оставља по страни, а при повратку се наставља где се стало. Ту нема простора за одмор. Сређују се возила и опрема. Све се вади, проверава и враћа назад. Обилазе се вишеспратнице, специфичне зграде и објекти где се окупља велики број људи – каже Милан Ристић.
Ипак, иако су у свом послу крајње озбиљни и одговорни, има и тренутака које припадници батаљона проводе у шали, смеху – дружењу у слободно време. Међусобно се и помажу, јер, како кажу, нема ближег пријатеља до човека који је поред вас у најтежим ситуацијама. Постоји међу ватрогасцима и једна стара изрека – „Ватру гаси, брата спаси“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.