Препорука за добро вино: лабораторијске провере

1 min read

БИСТРЕЊЕ ВИНА И ПРИПРЕМА БЕНТОНИТА ЗА БИСТРЕЊЕ

Саветодавац: Вида Евстратиев

Уколико се неко вино након првог претакања природним путем не бистри, остаје мутно, може се посумњати да се у вину одвија неки процес болести, изазван радом бактерија, гљивица или  плесни.

О којој болести или мани вина се ради, најсигурније је установити лабораторијским испитивањем. Најчешће се вина кваре почетком лета, наступањем виших температура, тим пре ако их држимо у неусловним просторијама. До кварења вина ће такође доћи, уколико не спроводимо редовно доливање судова и сумпорисање вина.
Пожељно је да спроведемо пробни тест на стабилност вина, а на основу резултата можемо благовремено предузети мере неге вина, претакање, доливање, сумпорисање а по потреби бистрење, употребом бентонита, желатина или других енолошких препарата за бистрење. Овакав тест је потребно спровести почетком марта док је у подруму хладно и вино и вино се не квари. Благовременом реакцијом дозе сумпорних средстава можемо смањити на најнижу меру. По правилу бистрењу вина приступамо тек након обављеног првог претакања, при чему вино нипошто не сме остати на талогу, јер би поново дошло до мућења вина, било деловањем патогених микроорганизама или као последица наглих промена температура у подрумским просторијама где се држи вино.
Најсигурнији индикатор здравственог стања вина је садржај испарљивих киселина (изражен преко садржаја сирћетне киселине), препорука винарима је да повремено обаве лабораторијска испитивања вина. Бистрењу се приступа тек када се установи да је вино до краја ферментисало. Претходно морамо додатком винобрана или сумпорасте киселине зауставити евентуалне микробиолошке процесе, и тек онда приступамо поступку бистрења употребом бентонита, желатина или сличних препарата.
Процес бистрења заснива се на повезивању честица беланчевина које носе позитивно наелектрисање са хемијским једињењима која носе негативно наелектрисање. Услед згрушавања- коагулације долази до таложења честица, проузроковача мутноће и вино већ након 8 до 10 дана бива бистро и стабилно. Након бистрења обавезно га преточити у чисту и здраву бачву- суд.
Бентонит је врло раширено средство за бистрење добивено из глине вулканског порекла (Mg, Ca, Na, Al2O3 x 5 SiO2). Разлика је најчешће у односу Mg, Ca и Na што се огледа у адсорптивној моћи и компактности насталог талога. Дозирање је најчешће 40 – 100г на 100 л вина, што наравно зависи од мутноће, врсте вина… Бентонит је потребно прво растворити, у односу 1:10 у води или вину. Ако је квалитетније вино препорука је растапање у вину или бар мешавина вина и воде. На овакав начин отопљен бентонит оставља се да бубри 12 сати уз повремено мешање. Уколико има каменчића и грудви процедити га и белу суспензију употребити за уливање у бачву.
Уколико имамо бачву од 500 л вина и ако смо се одлучили да додамо 100 г/100 л вина потребно нам је 500 г бентонита и 5 л воде (или 5 л воде и вина помешано). То растопимо и помешамо у посуди, канти и пустимо 12 сати да бубри. Добро промешамо пре сипања у бачву, а онда уз интензивно мешање током уливања. Отавити да мирује недељу две дана. Обично је за бистрење потребно време 7-15 дана, али то зависи од много ствари и потребно је повремено пратити да ли има ефекта и након тога времена евентуално поновити, уколико је потребно.

Leave a Reply

Your email address will not be published.